„Помогле су ми и бебе“

Mилан Дука је потврдио да је последњих година најбољи Србин на Филипидесовој стази. На најстаријем маратону на свету, 130. Бостонском, у понедељак је зауставио штоперицу на 2:19:52 и стигао 68. међу мушкарцима. Овај 33-годишњи члан АК Црвена звезда живи у САД, али сарађује с Десимиром Гајићем, својим тренером у Србији.

– Остварио сам лични рекорд, коначно брже од 2:20. Претходно сам имао 2:21:31 из Филаделфије 2024. – јавио је Дука за „Спортски журнал“. – Била ми је то тек пета трка на 42 километра. Тренер Гајић ми стално понавља да је искуство најбитније за ову дисциплину. Планирам бар два старта ове сезоне што много значи.

Каже Дука да је у трку ушао неиспаван, јер је имао проблема са стомаком.

- Далеко сам био од идеалне здравствене ситуације. Размишљао сам колико ме је болело што нисам могао да трчим Бостонски маратон прошле године због повреде колена после пада на трци па нисам желео да сада опет изостанем. Фокусирао сам се на овај старт тренингом, а тренутни здравствени проблеми могу да избришу сав рад и труд. Знао сам да сам у доброј форми, пре пар недеља сам на тренингу у свом комшилуку, истрчао сам контролу на полумаратону с лакоћом за 1:09.

Бостон сам по себи носи захтеве, да се дође три сата пре старта због гужве и слично. Многи бирају мање трке где крећеш чим дођеш.

- Временски услови, када нису били идеални, могу такође да утичу негативно. Овога пута било је савршено, прохладно око шест степени, а после се температура попела до 12, стварно беспрекорно за маратон.

Публика је у Бостону нешто посебно.

- Оно што чини Бостонски маратон јединственим јесте што навијачи од почетка до краја стоје у великом броју и дословно вриште бодрећи те! Добро је познат „Scream tunnel“ у близини колеџа где сви студенти изађу и стварно направе невероватну атмосферу којој би многи фудбалери и кошаркаши пожелели! Мени се кожа  јежила од узбуђења. Кад год бих осетио мало умора публика би ми враћала енергију.

Најлепши утисак на њега су оставила деца.

- Много их је заиста. Пружала би ручице само да нас дотакну и улију нову снагу. Често сам прелазио на другу страну, да им „бацим петака“ како би ме синергијом оживела. Ово никад нисам доживео на ни једној трци! Кад би ме видели да пружам руку целом реду деце,  некад и по 20,  родитељи би држали руку беба да би могао и њих да дотакнем, а и оне мене. Стварно је тешко описати тај доживљај! Знам да сам губио секунде, али ми се то на крају исплатило. Можда сам мало одужио, али ми је то оставило прелепу успомену за цео зивот.

Што се тиче трке, знао је, каже, да мора да искористи први део стазе који је низбрдо и да су фамозна брда у Нењтон хилсу тешка.

- Нисам могао да очекујем да истрчим прву и другу половину у истом времену него да се фокусирам на јачи први део пре него што ме брда после 26. километра успоре. Пошто је цела трку брдовита и нема много делова где може да се држи исти ритам, само сам се фокусирао да скратим корак узбрдо и будем што економичнији, па да покушам да искористим низбрдице за брз опоравак како бих могао да надокнадиим време које сам изгубио на брду пре тога. Добра ствар је да ова брда у Бостону нису толико стрма па се ноге опораве довољно, само треба водити рачуна да се не сили много и да се да довољно времена организму да дође себи.

Све време му је био у мислима савет тренера Гајића: „Мораш да будеш опуштен, не треба ништа силити“.

- Кад си превише агресиван и амбициозан можеш да упропастиш целу трку. Увек причам колегама о почетку сарадње са тренером Гајићем, како је користио сваку прилику кад трчи с нама и демонстрира нам како се треба фокусирати на дисање. То су лекције за цео живот. Сваки пут кад трчим на траци и ако имам огледало обратим пажњу да ми се, како Десимир понавља, доња вилица опусти и сама клати. За маратон је та мекоћа пресудна. 

Два пута је током зиме долазио на трасу Бостонског маратона да је упозна. 

- Није ми деловала страшно како се прича. Полумаратон сам прошао за 1:08:36 и знао сам да имам доста резерве за другу половину. Већи део трке сам трчао сам. Нисам од оних који по сваку цену гледају да се прикључе некој групи јер им је тако лакше, мени је увек приоритет да нађем ритам који мени одговара па ако се нађе неко у близини можемо заједно, али сада није било никога.

Успео је да одржи релативно сличан темпо кроз целу трку. Други део је био око два и по минута спорији, што је слично као и код тркача који се пласирају на прве три позиције.

- Имао сам малих техничких проблема са штоперицом на руци и нисам могао да видим које време трчим, па сам се оријентисао по пролазима које сам видео на путу. На неком лакшем маратону то би вредело доста више. Најбоља ствар је што је ово пролећни маратон. На јесен има пуно брзих и циљ је да појачам резултат за неколико минута.

Дука намерава да оствари што бољи резулат ове године и обезбеди место у репрезентацији за Европско првенство на путу у Београду кроз годину дана.

- За сада ћу пробати пар краћих трка на стази, да се ноге мало ресетују и онда следе летње припреме, пар уличних трка и фокус на јесењу сезону...