„Pomogle su mi i bebe“

Milan Duka je potvrdio da je poslednjih godina najbolji Srbin na Filipidesovoj stazi. Na najstarijem maratonu na svetu, 130. Bostonskom, u ponedeljak je zaustavio štopericu na 2:19:52 i stigao 68. među muškarcima. Ovaj 33-godišnji član AK Crvena zvezda živi u SAD, ali sarađuje s Desimirom Gajićem, svojim trenerom u Srbiji.

– Ostvario sam lični rekord, konačno brže od 2:20. Prethodno sam imao 2:21:31 iz Filadelfije 2024. – javio je Duka za „Sportski žurnal“. – Bila mi je to tek peta trka na 42 kilometra. Trener Gajić mi stalno ponavlja da je iskustvo najbitnije za ovu disciplinu. Planiram bar dva starta ove sezone što mnogo znači.

Kaže Duka da je u trku ušao neispavan, jer je imao problema sa stomakom.

- Daleko sam bio od idealne zdravstvene situacije. Razmišljao sam koliko me je bolelo što nisam mogao da trčim Bostonski maraton prošle godine zbog povrede kolena posle pada na trci pa nisam želeo da sada opet izostanem. Fokusirao sam se na ovaj start treningom, a trenutni zdravstveni problemi mogu da izbrišu sav rad i trud. Znao sam da sam u dobroj formi, pre par nedelja sam na treningu u svom komšiluku, istrčao sam kontrolu na polumaratonu s lakoćom za 1:09.

Boston sam po sebi nosi zahteve, da se dođe tri sata pre starta zbog gužve i slično. Mnogi biraju manje trke gde krećeš čim dođeš.

- Vremenski uslovi, kada nisu bili idealni, mogu takođe da utiču negativno. Ovoga puta bilo je savršeno, prohladno oko šest stepeni, a posle se temperatura popela do 12, stvarno besprekorno za maraton.

Publika je u Bostonu nešto posebno.

- Ono što čini Bostonski maraton jedinstvenim jeste što navijači od početka do kraja stoje u velikom broju i doslovno vrište bodreći te! Dobro je poznat „Scream tunnel“ u blizini koledža gde svi studenti izađu i stvarno naprave neverovatnu atmosferu kojoj bi mnogi fudbaleri i košarkaši poželeli! Meni se koža  ježila od uzbuđenja. Kad god bih osetio malo umora publika bi mi vraćala energiju.

Najlepši utisak na njega su ostavila deca.

- Mnogo ih je zaista. Pružala bi ručice samo da nas dotaknu i uliju novu snagu. Često sam prelazio na drugu stranu, da im „bacim petaka“ kako bi me sinergijom oživela. Ovo nikad nisam doživeo na ni jednoj trci! Kad bi me videli da pružam ruku celom redu dece,  nekad i po 20,  roditelji bi držali ruku beba da bi mogao i njih da dotaknem, a i one mene. Stvarno je teško opisati taj doživljaj! Znam da sam gubio sekunde, ali mi se to na kraju isplatilo. Možda sam malo odužio, ali mi je to ostavilo prelepu uspomenu za ceo zivot.

Što se tiče trke, znao je, kaže, da mora da iskoristi prvi deo staze koji je nizbrdo i da su famozna brda u Nenjton hilsu teška.

- Nisam mogao da očekujem da istrčim prvu i drugu polovinu u istom vremenu nego da se fokusiram na jači prvi deo pre nego što me brda posle 26. kilometra uspore. Pošto je cela trku brdovita i nema mnogo delova gde može da se drži isti ritam, samo sam se fokusirao da skratim korak uzbrdo i budem što ekonomičniji, pa da pokušam da iskoristim nizbrdice za brz oporavak kako bih mogao da nadoknadiim vreme koje sam izgubio na brdu pre toga. Dobra stvar je da ova brda u Bostonu nisu toliko strma pa se noge oporave dovoljno, samo treba voditi računa da se ne sili mnogo i da se da dovoljno vremena organizmu da dođe sebi.

Sve vreme mu je bio u mislima savet trenera Gajića: „Moraš da budeš opušten, ne treba ništa siliti“.

- Kad si previše agresivan i ambiciozan možeš da upropastiš celu trku. Uvek pričam kolegama o početku saradnje sa trenerom Gajićem, kako je koristio svaku priliku kad trči s nama i demonstrira nam kako se treba fokusirati na disanje. To su lekcije za ceo život. Svaki put kad trčim na traci i ako imam ogledalo obratim pažnju da mi se, kako Desimir ponavlja, donja vilica opusti i sama klati. Za maraton je ta mekoća presudna. 

Dva puta je tokom zime dolazio na trasu Bostonskog maratona da je upozna. 

- Nije mi delovala strašno kako se priča. Polumaraton sam prošao za 1:08:36 i znao sam da imam dosta rezerve za drugu polovinu. Veći deo trke sam trčao sam. Nisam od onih koji po svaku cenu gledaju da se priključe nekoj grupi jer im je tako lakše, meni je uvek prioritet da nađem ritam koji meni odgovara pa ako se nađe neko u blizini možemo zajedno, ali sada nije bilo nikoga.

Uspeo je da održi relativno sličan tempo kroz celu trku. Drugi deo je bio oko dva i po minuta sporiji, što je slično kao i kod trkača koji se plasiraju na prve tri pozicije.

- Imao sam malih tehničkih problema sa štopericom na ruci i nisam mogao da vidim koje vreme trčim, pa sam se orijentisao po prolazima koje sam video na putu. Na nekom lakšem maratonu to bi vredelo dosta više. Najbolja stvar je što je ovo prolećni maraton. Na jesen ima puno brzih i cilj je da pojačam rezultat za nekoliko minuta.

Duka namerava da ostvari što bolji rezulat ove godine i obezbedi mesto u reprezentaciji za Evropsko prvenstvo na putu u Beogradu kroz godinu dana.

- Za sada ću probati par kraćih trka na stazi, da se noge malo resetuju i onda slede letnje pripreme, par uličnih trka i fokus na jesenju sezonu...