Минић: Делим терен са играчима којима сам се дивио

Међу стативама је сигуран у границама сопствене самоуверености. Линија на којој стоји је, метафорички срочено, ивица између илузија и реалности. Ипак, углавном је знао да избегне оних пар центиметара који воде у понор, а формула за успех је једноставна. Рођен је са предиспозицијом да у очима ривала који хита ка његовом простору прочита намеру. Његово име је Димитрије Минић. Самоуверено господари шеснаестерцем Спартака, што је поред претходних показала и утакмица против ТСЦ-а у четвртак.

Минић је био је приморан да четири пута вади лопту из мреже, Голубови су после тог пораза испали из Супер лиге, али о зицерима које је сјајним парадама одбранио млађани Црногорац ће се причати.

- Ето, и математички смо испали. То ме стварно боли и јако ми је тешко, јер смо боља екипа него што табела показује. Надам се да ћемо се што пре вратити у елиту и да је ово само неки ресет који је морао да се деси.

Да нешто можете да промените преко ноћи шта би то било?

- Ништа, заиста ништа. Све има своје. У оваквим ситуацијама увек остаје жал и питање да ли смо могли  нешто више да урадимо. Упркос томе што сам примио четири гола дао сам све од себе и имао неколико захтевних одбрана. Није сада моменат да причамо о томе шта би било да је било.

Како је почела ваша прича са Суботичанима?

- Играо сам са репрезентацијом Црне Горе турнир у Старој Пазови. Противници су нам били Србија, Грчка и Финска. Оставио сам добар утисак и после неколико дана су ме тренери Старог аеродрома, мог тадашњег клуба, питали да ли бих отишао у Спартак, чисто овако да видим свиђа ли ми се тамо...

Ко је кумовао томе да постанете део јата Голубова?

- Владимир Торбица, директор омладинске школе. Нема адекватних речи којима бих могао да опишем колико је он учинио за мене, помогао ми је да се привикнем у почетку кад ми је било баш тешко. Имао сам свега 14 година кад сам стигао.

По чему памтите прве дане проведене у Суботици?

- Чим сам стигао рекао сам себи да је ово мој нови дом. Све ми се свидело, тренери, услови, људи у клубу. Лета 2023. сам био на прозивци за почетак припрема са првим тимом...

Кад сте дебитовали на елитној сцени Србије?

- Било је 1. март. Играли смо против Напретка у Крушевцу и од тада сам стандардан. Супер лига је јако захтевна, доста је добрих екипа и играча, кад  сам дошао мој сан је био да се усталим у првом тиму и, хвала Богу, остварио се.

Које утакмице посебно памтите и зашто?

- Против ИМТ-а и Црвене звезде. ИМТ из разлога, јер сам бранио јако добро, зауставио сам шут из пенала и пар шутева који су били баш захтевни. Нажалост, примили смо гол у 90+4. минуту и нисмо успели да извучемо бод. Упркос поразу био сам проглашен за играча утакмице и нашао се у тиму кола. То је велики успех.

А што се тиче окршаја са шампионом?

- Од малих ногу сам пратио и гледао играче попут Катаија, Арнаутовића, Ераковића, дивио сам им се, а сада сам дошао до тога да делим терен са њима. То је заиста огромна част.

Где себе видите за годину дана?

- Како са саиграчима и пријатељима славим повратак у Супер лигу. Размишљам само о том сценарију.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ