Među stativama je siguran u granicama sopstvene samouverenosti. Linija na kojoj stoji je, metaforički sročeno, ivica između iluzija i realnosti. Ipak, uglavnom je znao da izbegne onih par centimetara koji vode u ponor, a formula za uspeh je jednostavna. Rođen je sa predispozicijom da u očima rivala koji hita ka njegovom prostoru pročita nameru. Njegovo ime je Dimitrije Minić. Samouvereno gospodari šesnaestercem Spartaka, što je pored prethodnih pokazala i utakmica protiv TSC-a u četvrtak.
Minić je bio je primoran da četiri puta vadi loptu iz mreže, Golubovi su posle tog poraza ispali iz Super lige, ali o zicerima koje je sjajnim paradama odbranio mlađani Crnogorac će se pričati.
- Eto, i matematički smo ispali. To me stvarno boli i jako mi je teško, jer smo bolja ekipa nego što tabela pokazuje. Nadam se da ćemo se što pre vratiti u elitu i da je ovo samo neki reset koji je morao da se desi.
Da nešto možete da promenite preko noći šta bi to bilo?
- Ništa, zaista ništa. Sve ima svoje. U ovakvim situacijama uvek ostaje žal i pitanje da li smo mogli nešto više da uradimo. Uprkos tome što sam primio četiri gola dao sam sve od sebe i imao nekoliko zahtevnih odbrana. Nije sada momenat da pričamo o tome šta bi bilo da je bilo.
Kako je počela vaša priča sa Subotičanima?
- Igrao sam sa reprezentacijom Crne Gore turnir u Staroj Pazovi. Protivnici su nam bili Srbija, Grčka i Finska. Ostavio sam dobar utisak i posle nekoliko dana su me treneri Starog aerodroma, mog tadašnjeg kluba, pitali da li bih otišao u Spartak, čisto ovako da vidim sviđa li mi se tamo...
Ko je kumovao tome da postanete deo jata Golubova?
- Vladimir Torbica, direktor omladinske škole. Nema adekvatnih reči kojima bih mogao da opišem koliko je on učinio za mene, pomogao mi je da se priviknem u početku kad mi je bilo baš teško. Imao sam svega 14 godina kad sam stigao.
Po čemu pamtite prve dane provedene u Subotici?
- Čim sam stigao rekao sam sebi da je ovo moj novi dom. Sve mi se svidelo, treneri, uslovi, ljudi u klubu. Leta 2023. sam bio na prozivci za početak priprema sa prvim timom...
Kad ste debitovali na elitnoj sceni Srbije?
- Bilo je 1. mart. Igrali smo protiv Napretka u Kruševcu i od tada sam standardan. Super liga je jako zahtevna, dosta je dobrih ekipa i igrača, kad sam došao moj san je bio da se ustalim u prvom timu i, hvala Bogu, ostvario se.
Koje utakmice posebno pamtite i zašto?
- Protiv IMT-a i Crvene zvezde. IMT iz razloga, jer sam branio jako dobro, zaustavio sam šut iz penala i par šuteva koji su bili baš zahtevni. Nažalost, primili smo gol u 90+4. minutu i nismo uspeli da izvučemo bod. Uprkos porazu bio sam proglašen za igrača utakmice i našao se u timu kola. To je veliki uspeh.
A što se tiče okršaja sa šampionom?
- Od malih nogu sam pratio i gledao igrače poput Kataija, Arnautovića, Erakovića, divio sam im se, a sada sam došao do toga da delim teren sa njima. To je zaista ogromna čast.
Gde sebe vidite za godinu dana?
- Kako sa saigračima i prijateljima slavim povratak u Super ligu. Razmišljam samo o tom scenariju.
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
