Петнаести „Дан фудбала Републике Српске“ још једном је потврдио да фудбал на овим просторима није само игра, већ део идентитета, традиције и заједништва. У свечаној атмосфери препуне Концертне дворане Банског двора у Бањалуци, окупљени су били они који су својим радом, резултатима и посвећеношћу обележили претходну годину – од играча и тренера, до судија, спортских радника и фудбалских визионара.
Ова јубиларна манифестација, у организацији Фудбалског савеза Републике Српске и Спортског журнала, била је прилика да се ода признање најбољима, али и да се још једном подсети на богату историју и вредности које фудбал носи са собом. „Дан фудбала Републике Српске“ није само церемонија доделе признања – то је празник спорта, место сусрета пријатеља фудбала и потврда да Република Српска има чиме да се поноси на зеленом терену и ван њега.
За најбољег фудбалера Републике Српске за 2025. годину проглашен је везиста бањалучког Борца Стефан Савић коме је признање „Велимир Сомболац“ уручио Бранислав Крунић, селектор младе Репрезентације БиХ до 21 године.
- Осећам сe прелепо, сваки играч жели да једног дана добије једно овакво признање. Хвала свима онима који су дали глас за мене и ценили да баш мени припадне ова награда. Емоције су велике, али ћу се трудити у наредном периоду да је оправдам у сваком погледу – истакао је кратко Стефан Савић.
Из Борца долази и најперспективнији играч, реч је о шеснаестогодишњем Матеју Декету, новој звезди на небу Републике Српске и БиХ који је дебитовао за сениорски тим Бањалучана.
- Мојој срећи нема краја. Ово је за мене огроман мотив, али и обавеза да оправдам признање које носи назив по Срђану Качару, нашем суграђанину. Имамо сам и малу трему, дворана је заиста била пуна. Поносан сам и на моје родитеље који ме подржавају и који су ми највећи ослонац – отворио се Матеј Декет, а признање му је уручила Ирена Игњатовић, министарка породице, омладине и спорта Републике Српске.
Награда за најбољег тренера „Илија Миљуш” отишла је у руке Перице Огњеновића, шефа стручног штаба Рудар Приједора који је са „рударима“ кренуо од нуле и постао препознатљив на сцени Балкана, борећи се за опстанак са шпанском колонијом и интернационализацијом клуба. Приједорчани су доспели на све меридијане света... Награду му је уручио Винко Мариновић, шеф стручног штаба Борца.
Најбољи фудбалски Радник за 2025. годину је Мирослав Бојић, градоначелник Лакташа и председник Фудбалског клуба Лакташи којем је припало признање „Илија Пантелић” које му је уручио Вицо Зељковић, председник ФСРС и ФС БиХ.
- Хвала Фудбалском савезу Републике Српске и људима који су одлучивали да ово ласкаво признање дође у моје руке. Срећан сам, али уједно и мотивисан да наставим још већим темпом да стварамо што боље услове за све клубове у нашој локалној заједници – казао је Мирослав Бојић.
Драган Петровић из Бањалуке је добитник признања „Ратко Крагуљ” за најбољег судију у претходној години. Њему је награду уручио Роберт Зрилић, члан Судијске комисије ФС БиХ.
- Морам да кажем да је ово други пут да сам на манифестацији „Дан фудбала Републике Српске“ проглашен за најбољег судију и то ме посебно чини срећним јер сам први арбитар којем је то пошло за руком. Опуштања нема, настављамо даље истим темпом јер су судијске одлуке увек у фокусу, а ја се трудим да их немам. Хвала свима онима који су дигли руку за мене – рекао је Драган Петровић.
Три клуба која славе 100 година постојања добила су одликовања ФСРС, а то су бањалучки Борац, ОФК Полет 1926 (Брод) и теслички Пролетер.
Златна плакета Фудбалског савеза Републике Српске додељена је Милану Вукадиновићу, начелнику општине Фоча за несебичну помоћ и подршку у изградњи фудбалске инфраструктуре. Специјално признање за дугогодишњи рад и допринос афирмацији фудбала добио је Жељко Бабић из Српца, а Константин Катана из Чајнича за несебичност и пожртвовање у популаризацији фудбала.
За најбољег футсалера за 2025. годину проглашен је Владимир Џомбић (КМФ Брод), док је најбоља фудбалерка Милена Николић (ЦСКА, Москва).
Награда за животно дело „др Милан Јелић” припала је Стојану Малбашићу, легендарном играчу, тренеру и функционеру фудбалског клуба Борац, док је исто признање припало и постхумно Младену Жижовићу, који је прошле године проглашен за најбољег тренера Републике Српске.
РАДУЈКО: БАЊАЛУКА МЕ ОД РОЂЕЊА ВЕЗУЈЕ
Специјално признање ФСРС за помоћ и дугогодишњу сарадњу добио је и Фудбалски савез Републике Српске, а Вицо Зељковић је захвалницу уручио Бранку Радујку, генералном секретару ФСС.
- Веома сам поносан што сам баш у Бањалуци добио овакво једно признање у име Фудбалског савеза Србије. Ово је град који ме од рођења везује, овде је одрастао мој отац и увек сам радо долазио, овде почива моја бака и стриц по којем носим име, имам рођаке и пријатеље. Данас када у фудбалу највише недостаје великих фудбалских радника који виде и неколико деценија унапред и који желе и хоће да мењају унапређују модернизују овакво признање на дан када се помиње Миљан Миљанић носи посебну тежину и одговорност за нас. Фудбал је дивна, чаробна игра, али исто тако озбиљна глобална индустрија. Фудбал је такође, можда, једна велика љубав, некад нас радује за постигнути гол више, понекад брине за један гол мање, али је феномен који нас повезује – рекао је Бранко Радујко.
Генерални секретар ФС Србије је додао:
- Као што УЕФА каже: „Ми бринемо о фудбалу“. Бринемо о што бољим условима, ифраструктури, теренима за младе играче, да суђење буде што боље и у том смо смислу поносни смо на изузетну сарадњу и пријатељско које негујемо са фудбалским савезима Републике Српске и БиХ, господином Вицом Зељковићем, као и свим савезима у регионау, односно УЕФА и ФИФА. Преносим вам поздрав свима и од Драгана Џајића, председника Савеза, а наша врата су вам, драги пријатељи, увек отворена. За све добре идеје и за размену мишљења, као и акције. Срећан рад и да буде што више успеха.
ЂУРИЋ: ОВДЕ САМ ОДРАСТАО
Златном повељом „Миљан Миљанић” одликован је Александар Ђурић из Сингапура, рођени Добојлија. Њему је повељу уручио Синиша Каран, председник Републике Српске.
- Драго ми је да сам се вратио кући и добио ову награду. Само име награде говори о великану фудбала у целој нашој фудбалској историји. Одрастао сам у ери Миљана Миљанића и заиста је невероватно добити овако признање. Животни пут ме из ових крајева одвео до Азије. И дан - данас радим, волим, живим за фудбал и покушавам да промовишем наш фудбал у Азији, али и да млађим фудбалерима показујем животне путеве - рекао је Александар Ђурић у Бањалуци.
Јако добро је упознат са стањем у овдашњем фудбалу иако је далеко од родних крајева...
- Фудбал је много напредовао. Није више само спорт, сада је бизнис. Волео бих да буде више улагања у фудбалске клубове, инфраструктуру која је потребна за стадионе. Нормално, то је велики посао који мора да се уради, али за сада је огроман део урађен. Видим да је Борац био добар, играо у Европи и то је добро да смо на интернационалном нивоу. Као човек одавде, настојим да доведем инвеститоре из Азије у наше крајеве, у наше клубове. То ми је исто велика жеља. Разговарам са неким људима који улажу у фудбал и клубове, да видим да ли то може да се уради овде код нас – додао је Ђурић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
