Авдић: Не смем да полетим после гола у дербију

Адем Авдић је игром у 179. вечитом дербију задивио фудбалску јавност. Блиставо издање против Партизана изданак Омладинске школе Црвене звезде украсио је голом којим је већ остварио један од снова свих којима је црвено-бела у срцу.

Разговор са једним од јунака треће победе клуба из Љутице Богдана против комшија из Хумске за Журналов првомајски троброј почели смо управо освртом на највећу српску фудбалску светковину.

- Много је важно што смо тријумфовали у најбитнијој утакмици нашег фудбала. Сваки навијач и играч мечеве вечитих чека са нестрпљењем. Били смо бољи и и заслужено тријумфовали – каже Авдић.

Деби у вечитом дербију украсили сте голом, првим у дресу Црвене звезде?

- То је нешто што сам сањао и због чега сам почео да се бавим фудбалом. Јако ми је драго да сам оставио добар утисак у свом првом вечитом дербију и да ће да ме се сећају барем по том голу.

Шта се догодило пре поготка, да ли сте пратили акцију од старта или сте се случајно нашли на правом месту?

- Видео сам да је Василије Костов одузео лопту играчу Партизана, потом кренуо да трчим и видео празан простор. Лопта се баш ту одбила и само сам је шутнуо у мрежу.

Да ли сте се можда надали још неком голу или асистенцији?

- Мислио сам да ће Александар Катаи у првом полувремену да постигне гол ударцем главом после мог центаршута.

Да ли сте частили саиграче за првенац у вечитом дербију?

- Они су мене. Ха, ха, ха.

Која вам је била најдража честитка?

- Од породице, затим другара и другарица. Говорили су ми да сам урадио нешто о чему се сања и да сам остварио и њихов сан. Знају они који су од почетка са мном колико сам срећан, али и ја сам свестан колико им прија мој добар учинак.

Ко чини ужу породицу Авдић?

- Мама, тата, брат, тетка, теча и две сестре. Наравно баке и деке.

Ко вам је највећа подршка?

- Тата, мама, брат, тетка и теча. Прате све утакмице са западне трибине.

Да ли су вас као дечака водили на северну трибину?

- Као дете сам скоро сваку утакмицу био на северној трибини. Први пут сам Звездин меч уживо гледао са 12 година.

Колико се разликује осећај кад сте црвено-беле бодрили као навијач и сад кад су све очи упрте у вас?

- Кроз главу ми је прошао један од вечитих дербија, кад је Александар Катаи постигао гол и трчао ка Северу. И ја сам урадио исто у недељу. И дечаци мојих година гледали су мене, верујем да ће они у будућности такође бити на терену Маракане.

Како објашњавате податак да су сва три гола у вечитом дербију постигли дефанзивци, поред вас Страхиња Ераковић и Јунг Ву Сеол?

- Могуће да је формација са два офанзивна бека допринела да поред Ераковића будемо стрелци и ми из одбране.

Како се сналазите на позицији офанзивног бочног играча?

- Одлично. По левој страни играм пет година, тако сам доста научио. Слажем се да имам још много да радим и усавршавам дефанзивне и офанзивне способности, одлуке, постављања... Нормално је то за момка од 18 година.

Која је разлика између класичног и офанзивног бека?

- Практично нема велике разлике, сем што мора више да се више трчи. Радиш дупли посао и ако стигнеш у оба правца, можеш да играш то, ако не онда си само леви бек.

Да ли ви сами радите вежбе експлозивности или истрчавања како бисте напредовали?

- То се ради се у оквиру групног рада. Наши тренинзи су довољно јаки и интензивни. Осећам да напредујем из дана у дан.

Да ли сте у млађим селекцијама играли на још неким  позицијама?

- Играо сам лево и десно крило. У офанзиви ми је лакше кад сам на десној страни јер онда уносим лопту у средину и шутирам јачом левом ногом. Свака позиција се игра у два правца, мени је свеједно да ли играм крило или бека, увек ћу се наћи где је потребно.

Ово је ваша прва титула, који су вам наредни циљеви?

- Идем корак по корак. После титуле желимо да одбранимо пехар Купа Србије, а на лето да се квалификујемо у Лигу шампиона.

Борбе за елитно европско такмичење почећете од другог кола. Пратите ли већ игре потенцијалних ривале?

- Рано је да размишљамо о могућим противницима. Како каже тренер Дејан Станковић није битно против кога, већ за кога играмо. Ко год да буде на другој страни даћемо све од себе да победимо.

Цените тренера Станковића чим га цитирате, колика вам је важна његова подршка и кад хвали вас млађе?

- Нама младима много значи кад нас тренер и старији саиграчи саветују, покушавамо да упијемо сваку реч и испунимо све захтеве.

Како гледате на тренера Станковића, он воли да каже да вам је ћале?

- Поштујем шефа, за мене је Дејан мистер и то је то.

Ко вам је од старијих саиграча бар дражи од других?

- Крунић, Иванић, Катаи, Арнаутовић... Апсолутно сви. Ераковића још не могу да сврстам у старије, иако има запажену интернационалну каријеру.

Који савет од саиграча сте већ усвојили?

- Генерално, не причамо много о фудбалу, више о животу и о томе да треба да останем са обе ноге на земљи. Не смем да полетим пре времена, из скромности могу много више да напредујем.

То значи да се не обазирете на писања на интернету или друштвеним мрежама?

- Не обраћам пажњу. Не може да се суди после једне утакмице. Нисам бољи или лошији играч или човек после 90 минута у дербију. Сигурно је потребно да још више да радим.

Са колико голова бисте били задовољни до краја сезоне?

- Не бих се жалио да на сваком мечу затресем мрежу или асистирам. Наравно да сваки играч то жели. Могу једино да обећам да ћу увек да пружим максимум.

Знате ли да Александру Катаију недостаје још шест голова да постане најбољи стрелац у једној сезони Супер лиге?

- Наравно, потрудићу се да му помогнем. Знам да јури рекорд Рикарда. Катаију сам већ помогао кад је престигао Драгана Џајића на другом месту вечне  листе стрелаца Црвене звезде, асистирао сам му за гол против Спартака. Лепо је играте поред таквог човека и стрелца.

Одаберите три циља са Црвеном звездом?

- Један сам испунио, то је била титула. Следећи је трофеј Купа Србије. Волео бих да допринесем пласману у Лигу шампиона, што је сан свих играча и звездаша – порука је Адема Авдића на крају интервјуа.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ