Avdić: Ne smem da poletim posle gola u derbiju

Adem Avdić je igrom u 179. večitom derbiju zadivio fudbalsku javnost. Blistavo izdanje protiv Partizana izdanak Omladinske škole Crvene zvezde ukrasio je golom kojim je već ostvario jedan od snova svih kojima je crveno-bela u srcu.

Razgovor sa jednim od junaka treće pobede kluba iz Ljutice Bogdana protiv komšija iz Humske za Žurnalov prvomajski trobroj počeli smo upravo osvrtom na najveću srpsku fudbalsku svetkovinu.

- Mnogo je važno što smo trijumfovali u najbitnijoj utakmici našeg fudbala. Svaki navijač i igrač mečeve večitih čeka sa nestrpljenjem. Bili smo bolji i i zasluženo trijumfovali – kaže Avdić.

Debi u večitom derbiju ukrasili ste golom, prvim u dresu Crvene zvezde?

- To je nešto što sam sanjao i zbog čega sam počeo da se bavim fudbalom. Jako mi je drago da sam ostavio dobar utisak u svom prvom večitom derbiju i da će da me se sećaju barem po tom golu.

Šta se dogodilo pre pogotka, da li ste pratili akciju od starta ili ste se slučajno našli na pravom mestu?

- Video sam da je Vasilije Kostov oduzeo loptu igraču Partizana, potom krenuo da trčim i video prazan prostor. Lopta se baš tu odbila i samo sam je šutnuo u mrežu.

Da li ste se možda nadali još nekom golu ili asistenciji?

- Mislio sam da će Aleksandar Katai u prvom poluvremenu da postigne gol udarcem glavom posle mog centaršuta.

Da li ste častili saigrače za prvenac u večitom derbiju?

- Oni su mene. Ha, ha, ha.

Koja vam je bila najdraža čestitka?

- Od porodice, zatim drugara i drugarica. Govorili su mi da sam uradio nešto o čemu se sanja i da sam ostvario i njihov san. Znaju oni koji su od početka sa mnom koliko sam srećan, ali i ja sam svestan koliko im prija moj dobar učinak.

Ko čini užu porodicu Avdić?

- Mama, tata, brat, tetka, teča i dve sestre. Naravno bake i deke.

Ko vam je najveća podrška?

- Tata, mama, brat, tetka i teča. Prate sve utakmice sa zapadne tribine.

Da li su vas kao dečaka vodili na severnu tribinu?

- Kao dete sam skoro svaku utakmicu bio na severnoj tribini. Prvi put sam Zvezdin meč uživo gledao sa 12 godina.

Koliko se razlikuje osećaj kad ste crveno-bele bodrili kao navijač i sad kad su sve oči uprte u vas?

- Kroz glavu mi je prošao jedan od večitih derbija, kad je Aleksandar Katai postigao gol i trčao ka Severu. I ja sam uradio isto u nedelju. I dečaci mojih godina gledali su mene, verujem da će oni u budućnosti takođe biti na terenu Marakane.

Kako objašnjavate podatak da su sva tri gola u večitom derbiju postigli defanzivci, pored vas Strahinja Eraković i Jung Vu Seol?

- Moguće da je formacija sa dva ofanzivna beka doprinela da pored Erakovića budemo strelci i mi iz odbrane.

Kako se snalazite na poziciji ofanzivnog bočnog igrača?

- Odlično. Po levoj strani igram pet godina, tako sam dosta naučio. Slažem se da imam još mnogo da radim i usavršavam defanzivne i ofanzivne sposobnosti, odluke, postavljanja... Normalno je to za momka od 18 godina.

Koja je razlika između klasičnog i ofanzivnog beka?

- Praktično nema velike razlike, sem što mora više da se više trči. Radiš dupli posao i ako stigneš u oba pravca, možeš da igraš to, ako ne onda si samo levi bek.

Da li vi sami radite vežbe eksplozivnosti ili istrčavanja kako biste napredovali?

- To se radi se u okviru grupnog rada. Naši treninzi su dovoljno jaki i intenzivni. Osećam da napredujem iz dana u dan.

Da li ste u mlađim selekcijama igrali na još nekim  pozicijama?

- Igrao sam levo i desno krilo. U ofanzivi mi je lakše kad sam na desnoj strani jer onda unosim loptu u sredinu i šutiram jačom levom nogom. Svaka pozicija se igra u dva pravca, meni je svejedno da li igram krilo ili beka, uvek ću se naći gde je potrebno.

Ovo je vaša prva titula, koji su vam naredni ciljevi?

- Idem korak po korak. Posle titule želimo da odbranimo pehar Kupa Srbije, a na leto da se kvalifikujemo u Ligu šampiona.

Borbe za elitno evropsko takmičenje počećete od drugog kola. Pratite li već igre potencijalnih rivale?

- Rano je da razmišljamo o mogućim protivnicima. Kako kaže trener Dejan Stanković nije bitno protiv koga, već za koga igramo. Ko god da bude na drugoj strani daćemo sve od sebe da pobedimo.

Cenite trenera Stankovića čim ga citirate, kolika vam je važna njegova podrška i kad hvali vas mlađe?

- Nama mladima mnogo znači kad nas trener i stariji saigrači savetuju, pokušavamo da upijemo svaku reč i ispunimo sve zahteve.

Kako gledate na trenera Stankovića, on voli da kaže da vam je ćale?

- Poštujem šefa, za mene je Dejan mister i to je to.

Ko vam je od starijih saigrača bar draži od drugih?

- Krunić, Ivanić, Katai, Arnautović... Apsolutno svi. Erakovića još ne mogu da svrstam u starije, iako ima zapaženu internacionalnu karijeru.

Koji savet od saigrača ste već usvojili?

- Generalno, ne pričamo mnogo o fudbalu, više o životu i o tome da treba da ostanem sa obe noge na zemlji. Ne smem da poletim pre vremena, iz skromnosti mogu mnogo više da napredujem.

To znači da se ne obazirete na pisanja na internetu ili društvenim mrežama?

- Ne obraćam pažnju. Ne može da se sudi posle jedne utakmice. Nisam bolji ili lošiji igrač ili čovek posle 90 minuta u derbiju. Sigurno je potrebno da još više da radim.

Sa koliko golova biste bili zadovoljni do kraja sezone?

- Ne bih se žalio da na svakom meču zatresem mrežu ili asistiram. Naravno da svaki igrač to želi. Mogu jedino da obećam da ću uvek da pružim maksimum.

Znate li da Aleksandru Kataiju nedostaje još šest golova da postane najbolji strelac u jednoj sezoni Super lige?

- Naravno, potrudiću se da mu pomognem. Znam da juri rekord Rikarda. Kataiju sam već pomogao kad je prestigao Dragana Džajića na drugom mestu večne  liste strelaca Crvene zvezde, asistirao sam mu za gol protiv Spartaka. Lepo je igrate pored takvog čoveka i strelca.

Odaberite tri cilja sa Crvenom zvezdom?

- Jedan sam ispunio, to je bila titula. Sledeći je trofej Kupa Srbije. Voleo bih da doprinesem plasmanu u Ligu šampiona, što je san svih igrača i zvezdaša – poruka je Adema Avdića na kraju intervjua.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU