Гимнастика под водом. Спринт на 400 метара без дисања. Клизање наглавачке. Све ти или само синхроно пливање.
Спорт је настао крајем 19. века у Немачкој. Омасовљен је у првој половини 20. у САД кад је професорка физичког Кертин Кертис на Универзитету Алабама окупила групу од 30-ак девојака да плешу на води, а шта их је научила показале су на Светској изложби 1934. у Чикагу.
Кертис је упамћена као мајка „ритмичког пливања“, како је спорт крстила у уџбенику објављеном 1936, а кумом се сматра Естер Вилијамс. Америчку рекордерку на 100 метара слободно свет је упознао у холивудском спектаклу „Бал на води“ из 1944.
Пливачице из САД и Канаде представиле су се на ОИ 1952. у Хелсинкију, где је Кертис добила част да носи Бакљу, али је синхроно пливање под заставу са пет кругова увршћено тек на Играма 1984. у Лос Анђелесу.
С почетком 21. века развој су преузеле Рускиње, освајајући златне медаље на свим Играма док им није забрањено да се појаве 2024. у Паризу. Доминирала је Светлана Рамашина, „златом“ 2012. и 2016. у дуету са Наталијом Ишченко и 2020. са Светланом Колесничеко.
У међувремену име је постало спорно. МОК је 2017. наметнуо назив „уметничко пливање“ како би умањио значај атлетицима, међутим, ново име се још није укоренило.
Боље је прхваћено стварање микс-дуета чиме је спорт добио нову атрактивност уклањајући стереотим да је синхроно пливање само за жене.
ДУГА ТРАДИЦИЈА И У СРБИЈИ
Синхроно пливање стигло је у Србију 1968. године на београдски базен „Ташмајдан“. Прва „школа“ је отворена 1973. на базену „25. мај“ и до 1984. остала једини облик организованог синхроног пливања у Југославији, кад је у Крушевцу основан клуб „Сирена“.
Репрезентација Југославије се појавила на ОИ 1992. Чиниле су је Маја Кос, Марија Сеница и Вања Мичета.
Иако деценијама на маргини, синхроно пливање у Србији има верне поклонике и такмичарке које ће 9. и 10. маја на Отвореном првенству Београда плесати на „Ташмајдану“.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
