Пејовић: Гол поклањам оцу!

И да неким случајем није постигао леп гол, у 66. минуту, меча одлуке за пласман у Супер лигу, са Вождовцем, Лука Пејовић, нападач Мачве, завредео би епитет најбољег појединца. Свих 90 минута, дуела на Градском стадиону крај Саве, био је најагилнији и најмотивисанији, претрчао је највише у жестокој конкуренцији, у којој су играчи оба тима из себе исцедили последње атоме анаге. Гол је, ипак, оно што ће дуго да се памти, јер је, после пет година чекања, донео велику радост армији навијача шабачког клуба. Лука Пејовић, рођен 1999. године, имао је занимљив играчки пут јер је одмах после изласка из омладинског погона својевољно отишао на каљење у Прово, тада српсколигаша, потом је две сезоне бранио боје Радничког из Сремска Митровице, а онда се вратио кући и сада успешно игра за матични клуб. Фудбал је, иначе, традиција у породици Пејовић и Лука иде стопама оца Зорана, својевремено првотимца Мачве.

- Кад се игра за свој клуб и град све је испреплетено емоцијама. Било их је много на стадиону у ноћи одлуке, навијачи су нам дали огромну подршку, бројношћу и гласношћу превазишли су себе и појачали нам иначе високу мотивацију. Хвала им од срца, зато сам пресрећан што смо се одужили како треба, све је било за незаборав. Посебна прича је отац Зоран, имамо сјајан однос, али пред утакмице, поготово значајне као што је била ова, нервознији је од мене. Ваљда је био такав и кад је носио дрес Мачве, због тога овај гол поклањам њему и свим бившим играчима - каже Лука Пејовић.

Да ли сте се надали успеху?

- У протекле три године наша Мачва стасала је у озбиљан клуб и свако ради свој посао најбоље што зна. Прошлог лета, пласман у Супер лигу зацртали смо као главни циљ и били смо максимално посвећени до последњег минута дуела са Вождовцем. Имали смо сјајну атмосферу у свлачионици и преносила се на терен. Велике заслуге за успех припадају тренеру Немањи Глушици и члановима стручног штаба, умешно су нас водили ка победама и повратку у одабрано друштво. Пресудан је био колективни дух, било је то видљиво и у недељу кад смо сви пружили максимум.

Шта и како даље?

- Остала нам је још утакмица са Лозницом, али нема велики такмичарски значај. Више се ради о традицији о престижу, јер није свеједно ко ће добити комшијски дерби. Знам да наша управа има визију и планове за Супер лигу, убеђен сам да нећемо играти само епизодну улогу. Имам слободне папире, али нисам одлучио да ли ћу остати код куће. Без обзира на то, моје срце увек ће бити уз Мачву - јасан је Лука Пејовић.