Pejović: Gol poklanjam ocu!

I da nekim slučajem nije postigao lep gol, u 66. minutu, meča odluke za plasman u Super ligu, sa Voždovcem, Luka Pejović, napadač Mačve, zavredeo bi epitet najboljeg pojedinca. Svih 90 minuta, duela na Gradskom stadionu kraj Save, bio je najagilniji i najmotivisaniji, pretrčao je najviše u žestokoj konkurenciji, u kojoj su igrači oba tima iz sebe iscedili poslednje atome anage. Gol je, ipak, ono što će dugo da se pamti, jer je, posle pet godina čekanja, doneo veliku radost armiji navijača šabačkog kluba. Luka Pejović, rođen 1999. godine, imao je zanimljiv igrački put jer je odmah posle izlaska iz omladinskog pogona svojevoljno otišao na kaljenje u Provo, tada srpskoligaša, potom je dve sezone branio boje Radničkog iz Sremska Mitrovice, a onda se vratio kući i sada uspešno igra za matični klub. Fudbal je, inače, tradicija u porodici Pejović i Luka ide stopama oca Zorana, svojevremeno prvotimca Mačve.

- Kad se igra za svoj klub i grad sve je isprepleteno emocijama. Bilo ih je mnogo na stadionu u noći odluke, navijači su nam dali ogromnu podršku, brojnošću i glasnošću prevazišli su sebe i pojačali nam inače visoku motivaciju. Hvala im od srca, zato sam presrećan što smo se odužili kako treba, sve je bilo za nezaborav. Posebna priča je otac Zoran, imamo sjajan odnos, ali pred utakmice, pogotovo značajne kao što je bila ova, nervozniji je od mene. Valjda je bio takav i kad je nosio dres Mačve, zbog toga ovaj gol poklanjam njemu i svim bivšim igračima - kaže Luka Pejović.

Da li ste se nadali uspehu?

- U protekle tri godine naša Mačva stasala je u ozbiljan klub i svako radi svoj posao najbolje što zna. Prošlog leta, plasman u Super ligu zacrtali smo kao glavni cilj i bili smo maksimalno posvećeni do poslednjeg minuta duela sa Voždovcem. Imali smo sjajnu atmosferu u svlačionici i prenosila se na teren. Velike zasluge za uspeh pripadaju treneru Nemanji Glušici i članovima stručnog štaba, umešno su nas vodili ka pobedama i povratku u odabrano društvo. Presudan je bio kolektivni duh, bilo je to vidljivo i u nedelju kad smo svi pružili maksimum.

Šta i kako dalje?

- Ostala nam je još utakmica sa Loznicom, ali nema veliki takmičarski značaj. Više se radi o tradiciji o prestižu, jer nije svejedno ko će dobiti komšijski derbi. Znam da naša uprava ima viziju i planove za Super ligu, ubeđen sam da nećemo igrati samo epizodnu ulogu. Imam slobodne papire, ali nisam odlučio da li ću ostati kod kuće. Bez obzira na to, moje srce uvek će biti uz Mačvu - jasan je Luka Pejović.