Два лидера, једна прича

Сестре Анђела и Исидора Тошић представљају јединствен пример у српској одбојци – обе носе капитенске траке, али у различитим клубовима и ранговима такмичења. Старија сестра Анђела је капитен суперлигаша Јединства из Ужица, док је две године млађа Исидора лидер прволигаша Златибора из Чајетине. Иако су обе поникле у чајетинском клубу, њихове каријере су се разишле пре две године, али их и даље повезује иста страст – одбојка.

На домаћој позорници до сада није виђена прича попут ове какву исписују. Две сестре, два тима, две капитенске траке, али исти сан и почетак.

- Почеле смо веома рано да тренирамо одбојку јер смо виделе како се друге девојчице уписују у школу одбојке, па смо и ми то пожелеле. У почетку нисмо биле у истој групи, али касније су нас прикључили заједно и почеле смо озбиљније да радимо и да се спремамо за млађа лигашка такмичења - присећа се Анђела.

Она истиче да је кроз године, посебно током студија у Београду, додатно напредовала и проширила своје знање из одбојке:

- Док сам студирала у Београду четири године, имала сам прилику да тренирам у различитим клубовима и радим са врхунским тренерима, и то ми је много значило. Тада сам шире сагледала одбојку и научила доста тога. Касније ми је долазак у Суперлигу и рад са Дарком Закочем био само наставак тог пута, нешто што ме је додатно усмерило и погурало, јер сам већ имала основу и знала како изгледа рад на том нивоу.

Говорећи о капитенској улози, каже да за њу то није притисак, већ одговорност према тиму:

- О капитенској траци не размиљшан као о некој великој причи. За мене је највећа  вредност тим за који играм и то што играм срцем.

Сећајући се периода кад је играла заједно са сестром, додаје:

- Док смо биле млађе, све је било једноставно, заједничко спремање за тренинг и утакмице, паковање опреме, музика и опуштање. Касније, кад смо почеле озбиљније да играмо, било је и расправа, али је све то у жару спорта. Не волимо да губимо, па смо поразе тешко подносиле, али нас је и то гурало напред.

Јединство је ове сезоне такмичење завршило поразом у четвртфиналу плеј-офа од имењака из Старе Пазове, а Анђела сада истиче да су планови за будућност још отворени:

- Што се тиче мојих планова, још увек не знам. Сада је крај сезоне, одмарамо и користимо време да се слегну утисци, па ћемо видети даље шта и како.

На питање да ли би поново волела да заигра са сестром у истом тиму, без дилеме одговара:

- Дефинитивно да. Не знам да ли би то био Златибор или Јединство, али волела бих да још једну сезону одиграмо заједно. Сада смо зрелије, играчки и ментално јаче и мислим да бисмо још боље функционисале заједно.

Њена млађа сестра Исидора, капитен Златибора и студент унутрашње архитектуре на Академији струковних студија Западна Србија, такође се присећа почетака:

- Не сећам се тачно ко је први одлучио, сестра или ја, али смо обе увек биле окренуте ка спорту. Гледале смо друге девојчице како тренирају одбојку и некако смо заједно одлучиле да пробамо. Отишле смо на први тренинг и једноставно - остале у томе.

О периоду кад су играле заједно, Исидора говори емотивно и искрено:

- Гледајући уназад, недостаје ми то време кад смо биле у истом клубу. Сада смо зрелије и квалитетније играчице. Тај период је био пун свађа на терену, ко је у праву, ко није. Била ми је строжа и од маме и тате, на томе јој хвала. Увек смо се расправљале у жару борбе, али смо се и подржавале.

Истиче да не постоји чест пример да две сестре истовремено буду капитени у два клуба:

- Рекла бих да је то случајност која се наместила. У нашем клубу сам од првог дана, па је сада некако та улога дошла природно. Што се Анђеле тиче, свака част – доћи до капитенске траке у Суперлиги у тако кратком периоду у новом клубу је за велико поштовање. Мени је то заиста лепо и посебно.

Посебно сећа уласка у виши ранг такмичења:

- Најлепша успомена ми је сезона кад смо ушли у Прву лигу. Тада смо Анђела и ја играле заједно и допринеле историјском успеху клуба.

На крају, о будућности каже:

- Тренутно немам планове, сезона је готова и видећемо шта даље. Волела бих да наставим у клубу, али и да једног дана поново играм са Анђелом. Надам се да ово није крај наше заједничке приче - поручила је на крају разговора млађа сестра Тошић.