Dva lidera, jedna priča

Sestre Anđela i Isidora Tošić predstavljaju jedinstven primer u srpskoj odbojci – obe nose kapitenske trake, ali u različitim klubovima i rangovima takmičenja. Starija sestra Anđela je kapiten superligaša Jedinstva iz Užica, dok je dve godine mlađa Isidora lider prvoligaša Zlatibora iz Čajetine. Iako su obe ponikle u čajetinskom klubu, njihove karijere su se razišle pre dve godine, ali ih i dalje povezuje ista strast – odbojka.

Na domaćoj pozornici do sada nije viđena priča poput ove kakvu ispisuju. Dve sestre, dva tima, dve kapitenske trake, ali isti san i početak.

- Počele smo veoma rano da treniramo odbojku jer smo videle kako se druge devojčice upisuju u školu odbojke, pa smo i mi to poželele. U početku nismo bile u istoj grupi, ali kasnije su nas priključili zajedno i počele smo ozbiljnije da radimo i da se spremamo za mlađa ligaška takmičenja - priseća se Anđela.

Ona ističe da je kroz godine, posebno tokom studija u Beogradu, dodatno napredovala i proširila svoje znanje iz odbojke:

- Dok sam studirala u Beogradu četiri godine, imala sam priliku da treniram u različitim klubovima i radim sa vrhunskim trenerima, i to mi je mnogo značilo. Tada sam šire sagledala odbojku i naučila dosta toga. Kasnije mi je dolazak u Superligu i rad sa Darkom Zakočem bio samo nastavak tog puta, nešto što me je dodatno usmerilo i poguralo, jer sam već imala osnovu i znala kako izgleda rad na tom nivou.

Govoreći o kapitenskoj ulozi, kaže da za nju to nije pritisak, već odgovornost prema timu:

- O kapitenskoj traci ne razmiljšan kao o nekoj velikoj priči. Za mene je najveća  vrednost tim za koji igram i to što igram srcem.

Sećajući se perioda kad je igrala zajedno sa sestrom, dodaje:

- Dok smo bile mlađe, sve je bilo jednostavno, zajedničko spremanje za trening i utakmice, pakovanje opreme, muzika i opuštanje. Kasnije, kad smo počele ozbiljnije da igramo, bilo je i rasprava, ali je sve to u žaru sporta. Ne volimo da gubimo, pa smo poraze teško podnosile, ali nas je i to guralo napred.

Jedinstvo je ove sezone takmičenje završilo porazom u četvrtfinalu plej-ofa od imenjaka iz Stare Pazove, a Anđela sada ističe da su planovi za budućnost još otvoreni:

- Što se tiče mojih planova, još uvek ne znam. Sada je kraj sezone, odmaramo i koristimo vreme da se slegnu utisci, pa ćemo videti dalje šta i kako.

Na pitanje da li bi ponovo volela da zaigra sa sestrom u istom timu, bez dileme odgovara:

- Definitivno da. Ne znam da li bi to bio Zlatibor ili Jedinstvo, ali volela bih da još jednu sezonu odigramo zajedno. Sada smo zrelije, igrački i mentalno jače i mislim da bismo još bolje funkcionisale zajedno.

Njena mlađa sestra Isidora, kapiten Zlatibora i student unutrašnje arhitekture na Akademiji strukovnih studija Zapadna Srbija, takođe se priseća početaka:

- Ne sećam se tačno ko je prvi odlučio, sestra ili ja, ali smo obe uvek bile okrenute ka sportu. Gledale smo druge devojčice kako treniraju odbojku i nekako smo zajedno odlučile da probamo. Otišle smo na prvi trening i jednostavno - ostale u tome.

O periodu kad su igrale zajedno, Isidora govori emotivno i iskreno:

- Gledajući unazad, nedostaje mi to vreme kad smo bile u istom klubu. Sada smo zrelije i kvalitetnije igračice. Taj period je bio pun svađa na terenu, ko je u pravu, ko nije. Bila mi je stroža i od mame i tate, na tome joj hvala. Uvek smo se raspravljale u žaru borbe, ali smo se i podržavale.

Ističe da ne postoji čest primer da dve sestre istovremeno budu kapiteni u dva kluba:

- Rekla bih da je to slučajnost koja se namestila. U našem klubu sam od prvog dana, pa je sada nekako ta uloga došla prirodno. Što se Anđele tiče, svaka čast – doći do kapitenske trake u Superligi u tako kratkom periodu u novom klubu je za veliko poštovanje. Meni je to zaista lepo i posebno.

Posebno seća ulaska u viši rang takmičenja:

- Najlepša uspomena mi je sezona kad smo ušli u Prvu ligu. Tada smo Anđela i ja igrale zajedno i doprinele istorijskom uspehu kluba.

Na kraju, o budućnosti kaže:

- Trenutno nemam planove, sezona je gotova i videćemo šta dalje. Volela bih da nastavim u klubu, ali i da jednog dana ponovo igram sa Anđelom. Nadam se da ovo nije kraj naše zajedničke priče - poručila je na kraju razgovora mlađa sestra Tošić.