„Плод рада Коковића и финансијске стабилности”

Железничар је два кола пре краја првенства остварио историјски први пласман у друго коло квалификација за Лигу конференције. У панчевачком клубу још сумирају утиске са славља по завршетку утакмице са Радником.

- Осећај је фантастичан, али, као што писац Дипак Чопра каже да је живот сан, ово се негде чини као да будни сањамо. Кроз претходних 15 година можда сам и превише сањао и много времена провео управо будан сањајући ово. Наравно да су се слегли утисци, али испред нас су још две утакмице, сезона још није готова и треба да одиграмо и та два меча, па ћемо онда причати о целој сезони – каже Зоран Наунковић, председник суперлигаша из града крај Тамиша.

Да вам је неко на почетку ове сезоне рекао да ћете сада водити разговор на тему „Железничар у Европи”, да ли бисте му веровали?

– Ми смо пре старта првенства зацртали циљ – пласман у плеј-оф и то смо остварили. Међутим, већ негде средином сезоне видело се да стручни штаб ради одличан посао, да се међу играчима створила сјајна атмосфера и хемија, као и да су међуљудски односи на највишем нивоу, како између играча и стручног штаба, тако и свих људи у и око клуба. Кад смо већ дошли до плеј-офа, овај резултат је негде био логичан след догађаја. Наравно, да је неко то рекао пред почетак сезоне, можда му не бисмо веровали, али већ дуго година имамо тај сан.

Железничар је успех градио корак по корак – улазак у Супер лигу, опстанак, затим плеј-оф, па сада и Европа. Колико је важан начин на који се дошло до четвртог места?

- Сигурно да је важан. Све претходне године допринеле су да ова сезона изгледа баш овако. И не мислим само на такмичење у Супер лиги, већ и на период у Првој лиги, али и пет сезона у Српској лиги, као и све године од 2011, кад смо кренули са клубом. Можда је и најважнија била та прва сезона кад се нисмо пласирали из шесте у пету лигу, јер је она негде одредила наш пут и жељу за победом и успехом. Касније је све било логичан след догађаја. У Српској лиги смо сазревали пет година и кад су се стекли услови, укључујући подршку града, без које је тешко опстати у професионалном фудбалу, кренули смо даље. Ушли смо у Прву лигу, опстали прве сезоне, друге нисмо успели кроз бараж, треће смо ушли у Супер лигу као другопласирани тим. И у елитном рангу смо ишли корак по корак. Схватили смо да ни друштво најбољих није баук, ни плеј-оф, а очигледно ни Европа.

Колико је важно да се не прескачу степенице, посебно сада кад клуб излази у Европу?

– Веома је важно за све људе у клубу, а пре свега за мене. Кроз све ове године правили смо и грешке, али најважније је што смо из њих извлачили поуке и нисмо их понављали. Оно што је сада случај са нашим стручним штабом, који ће срећом остати са нама и наредне сезоне, као и са већим делом играчког кадра, јесте да млади момци показују изузетну зрелост. Иако смо најмлађа екипа у лиги, они играју веома озбиљно и на томе им честитам. Са великим уживањем гледамо њихове утакмице и једва чекамо сваку наредну.

Шта је по вама било кључно за овакав успех ове сезоне?

– Кључ је свакако у стручном штабу и шефу. Господин Коковић је сигурно најзаслужнији за то како екипа изгледа и за поверење које има код играча и свих нас. Такође, веома је важна и финансијска стабилност коју клуб сад има. Верујем да ћемо кроз наредни прелазни рок ту стабилност пренети и на следећу сезону, која ће бити кључна. Европа је можда дошла мало брже него што смо очекивали, али то је остварење сна и наравно да је нисмо желели одбити. Ипак, дугорочни циљ остаје да будемо стабилни у Супер лиги која ће од сезоне 2027/28. бројати 12 клубова. Сигуран сам да и организационо, инфраструктурно и као град имамо место у тој лиги. Предстојећи прелазни рок биће веома важан, али имам велико поверење у спортски сектор клуба и спортског директора Бојана Шаранова. Верујем да ће урадити најбољи могући посао, како кад су у питању трансфери играча који одлазе, тако и доласци нових фудбалера.

Поменули сте инфраструктуру. Стадион се мења из године у годину. Колико је и то важно за развој клуба?

– Сви који знају како је овај објекат изгледао пре 10 или 15 година, знају колико је тога урађено. Кад смо дошли у клуб 2011. године, ништа од овога није постојало. Клуб је кроз резултате растао из године у годину, а имали смо срећу да град то препозна и прати наш развој. Завршава се северна трибина, источна је добила кров и стадион полако добија изглед који одговара нашим потребама.

Са добрим резултатима стигла је и публика. Колико је важно да се Панчевци идентификују са клубом?

– Железничар је одувек био гледан клуб, али на томе сви морамо да радимо. Најбољи начин да привучете публику јесте добар фудбал. Стадион треба да буде место где ће људи долазити са породицама и децом и уживати у спорту. Верујем да највећи посао ту раде фудбалери и да публику највише привлачи управо начин игре.

Колико је пласман на међународну сцену значајан за град?

- Много је битно што ће се први пут у европским круговима чути за Железничар и за Панчево као град фудбала и спорта. Потрудићемо се да у квалификацијама  не одиграмо само две утакмице, већ минимум четири, ако будемо имали и среће на извлачењу. Можда ћемо тек у Ниону, на жребу за Лигу конференције, постати потпуно свесни овог успеха. Ово је нека врста сна који дуго сањам, али сигурно није крај сна. Вероватно ћу значаја пласмана постати свестан тек у Ниону на жребу. Верујем да ћемо тек показати много тога фудбалској Србији. Мени је веома важно да се Железничар допадне правим љубитељима фудбала. По реакцијама и похвалама које добијамо са свих страна, мислим да смо у томе успели. Људи воле да гледају наш клуб, било преко телевизије или уживо на стадиону, јер знају да ће видети добар фудбал – истакао је Наунковић.