У организацији Културног центра, а под покровитељством локалне самоуправе, јуче је у Дому културе у Медвеђи, оживљено сећања на Благоја Пауновића, некадашњег аса црно-белих и репрезентативца Југославије, рођеног у селу Шилово код Медвеђе. Скупу је присуствовао Благојев син Вељко, селектор државног тима Србије, у друштву породице, као и Љубиша Тумбаковић, тренерска легенда Партизана и Ненад Бјековић, директор репрезентативних селекција ФСС.
Отворена је изложба посвећена Благоју Пауновићу, размењени су поклони, малишани су дошли да у великом броју да поздраве селектора и фотографишу се с гостима из Београда. Повод је био и обележавање века постојања Јабланице из Медвеђе.
О лику и делу Благоја Пауновића прво је говорио Небојша Јакшић, директор Културног центра Медвеђа:
- Окупили смо се да се подсетимо на једног човека који је потекао из нашег краја, који се подигао на други ниво. Пауновић није био човек упамћен по резултатима већ неко ко је порекло носио са поносом. Драго ми је да су овде присутна будућност спорта у Медвеђи, који ће ову причу схватити и разумети. Најбитније је имати велико срце и љубав, а није битно одакле човек полази. Сви велики путеви су кренули из неког малог места, као што је наш Благоје Пауновић кренуо из Шилова. Захвалан сам Фудбалском савезу Србије и Партизану који су нам уступили фотографије за изложбу.
О лику и делу Благоје Пауновића говорио је његов клупски друг и једна од легенди Партизана Ненад Бјековић:
- Велики број играча прошао је кроз Партизан, али само ретки људи остају заувек у срцу, не само због онога што су урадили него због тога какви су били као људи. За мене је Благоје Пауновић управо био такав човек. Наше пријатељство почело је још давне 1967, кад сам као играч Пролетера из Зрењанина ушао у Прву лигу Југославије. Благоје је мотрио на мене као противника и тог дана сам решио да постанемо саиграчи у Партизану. Он ми је међу првима дуго препоручивао да то урадим. После годину дана покојни Стјепан Бобек нас је спојио у истом тиму. Постали смо цимери, а убрзо и пријатељи за цео живот. Кад сам дошао у Партизан није ми било лако, велики трансфер, велика очекивања, велики притисак, а први човек који је стао уз мене био је управо Благоје Пауновић. Знао је када да ме охрабри, кад да ме насмеје, а кад да ме критикује. То је за мене незаборавно. Волео је свој народ, корене и у томе је био посебан.
Бјековић је као спортски директор Партизана био заслужан што је Пауновић био у стручном штабу првог тима и тренер Телеоптика.
- Желео сам да се Благоје врати својој кући јер сам знао колико може да пружи свом клубу. Радио је са Милошем Милутиновићем, Ивицом Осимом, био је сарадник на кога можемо да се ослонимо без резерве. Био је једна од најкомплетнијих личности у Партизану и нашем фудбалу. Никад га нећемо заборавити.
Окупљенима се обратио и први човек општине Медвеђа Драган Кулић:
- Увек је лепо кад нас посете тако важни људи какав је селектор Вељко Пауновић. Спорт је врло битан за младе, а нама је част што имамо такве земљаке. Благоје и Вељко Пауновић су људи са којима се Медвеђа и читава Горња Јабалница поноси. Посетили смо стадион, у плану је да изградимо нови који ће такође носити име Благоје Пауновића.
ВЕЉКО: ИГРАЧИМА ПРЕНОСИМ ОНО ШТО МИ ЈЕ ОТАЦ ГОВОРИО
Говорио је и Вељко Пауновић, Благојев син и селектор репрезентације Србије:
- Хвала вам на свему што сте урадили како бисмо се подсетили мог оца. Он је био поносан што потиче са ових простора. Сви који су га познавали могу да посведоче колико је био озбиљан, али и духовит. Овде је остварио прве дечачке снове, пре него што је отишао у Београд. Касније кад се формирао као играч у Партизану и репезентацији Југославије. Био је изузетно посвећен породици. На мене је пре свега оставио траг у људском смислу, тако што ме је васпитао, дао ми снагу и подршку увек кад ми је било потребно. Његова величина била је у томе што ме је у Партизану третирао као остале играче. Све што је мени говорио отац ја преносим мојим играчима. Био је духовит у многим ситуацијама, не само у фудбалу, безброј је прича по којима га људи памте зато што је био искрен, код њега није постојала никава фасада, или маска.
Вељку је упала у очи једна Благојева фотографија за изложбе:
- Његов хоби био је риболов, у којем је показивао искреност и невиност. Оплемењивао је све људе око себе. Сви људи који су га знали мисле да је био упечатљив, јединствен и једноставно незабораван. За мене је велика част да видим колики је траг мој отац оставио у родном месту, колико радости изазива међу људима. Хвала свима што сте дошли у оволиком броју и што сте допринели да овај дан остане сећању мојој породици.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
