ГАЗДА У КОПАЧКАМА: Тренирао одбојку, има 26 медаља у атлетици

Капитен за пример, фудбалер да га пожели сваки тренер, љубимац навијача, без њега  екипа је као аутомобил без мотора. Иван Јовановић - последњих година заштитни знак ГСП Полет Дорћола и двоструки егзекутор у злата вредној победи над Колубаром у Лазаревцу (2:0).

Рођен је 18. јануара 1997. у Шапцу, детињство провео у Петловачи, насељу између града на Сави и Лознице. Поникао је у Будућности из Прњавора, бранио боје и Савациума у Пионирској лиги Србије, из родне Мачве, каже, стигао у Београд са 15. Фудбалску азбуку наставио је да учи у Раду, прешао у БАСК, па у Чукарички где је освојио омладинску титулу код тренера Мишка Јурасовића. Стигла је позајмица ИМТ-у, бранио је боје Брђана у Супер лиги, преселио се у новобеоградски Раднички, прволигашки стаж стицао у ИМТ-у и ОФК Жаркову.

- Најлепше ми је на Дорћолу, у клубу сам алфа и омега, уживам, чак и да уклопим фудбал с послом у ГСП-у. Све се стигне, свако јутро устајем пре или са свитањем. Радим у предузећу као домар, не стидим се посла, важно да је чист образ. Кад сам дошао из Мачве настанио сам се у Железнику пре селидбе у Велику Моштаницу, ипак је лепше кад је око тебе двориште и природа - каже Јовановић.

Најдражи тренер је...

- Сви су ми у Дорћолу драги, бивши и садашњи шеф, такође и претходници од којих сам много научио - Мишко Јурасовић, Велибор Копуновић и Душан Ђорђевић.

Кад се за фудбалера каже да је девојка за све у тиму свака даља реч је сувишна.

- Ако буде требало спреман сам да станем и на гол. Играо сам бека, штопера, на позицији крила, везног, само нисам још бранио, а то ћу кад завршим каријеру на Дорћолу у дресу ветерана. Планирам да играм још седам година, уствари док ме здравље и ноге буду служиле.

Дорћолци се храбро боре за живот, останак у најбољој лиги на подручју Београда.

- Још шест бодова желимо да освојимо у последња два кола, на утакмицама с Радничким из Обреновца и у гостима ПКБ-у. Хоћемо да изборимо опстанак, а онда у напад на Прву лигу. То је мој циљ, видећемо шта кажу председник Миодраг Совтић и потпредседник Зоран Ћетковић.

Јовановић истиче да је екипа поправила учинак у другом делу првенства:

- Сад смо четврти гледајући пролећне резултате, откад је Игор Марковић дошао за тренера налазимо се међу првих пет на табели. Екипа не заслужује да буде на дну!

Домар у предузећу, газда у копачкама, најкраћи је опис Ивановог учинка из коло у коло. Многи су мишљења да је пола тима, без универзалца не може да се замисли екипа подно Калемегдана.

- Заволео сам Дорћол, нисам веровао да ћу доћи, раније ме нешто није привлачило, а сад не бих отишао ни за милион евра. Најлепше је кад ми подршку с трибина пруже супруга Јелена и кћерка Ана.

Филип Јовановић је, такође, играо фудбал, публика га памти у дресовима Чукаричког и Омладинца из Нових Бановаца.

- Брат Филип је старији четири године, дигао је руке после прелома носа и ноге. И ја сам два пута сломио нос, на утакмици против Телеоптика, онда и обреновачког Радничког. Играм мали фудбал, али само турнире, лети или зими, свеједно.