GAZDA U KOPAČKAMA: Trenirao odbojku, ima 26 medalja u atletici

Kapiten za primer, fudbaler da ga poželi svaki trener, ljubimac navijača, bez njega  ekipa je kao automobil bez motora. Ivan Jovanović - poslednjih godina zaštitni znak GSP Polet Dorćola i dvostruki egzekutor u zlata vrednoj pobedi nad Kolubarom u Lazarevcu (2:0).

Rođen je 18. januara 1997. u Šapcu, detinjstvo proveo u Petlovači, naselju između grada na Savi i Loznice. Ponikao je u Budućnosti iz Prnjavora, branio boje i Savaciuma u Pionirskoj ligi Srbije, iz rodne Mačve, kaže, stigao u Beograd sa 15. Fudbalsku azbuku nastavio je da uči u Radu, prešao u BASK, pa u Čukarički gde je osvojio omladinsku titulu kod trenera Miška Jurasovića. Stigla je pozajmica IMT-u, branio je boje Brđana u Super ligi, preselio se u novobeogradski Radnički, prvoligaški staž sticao u IMT-u i OFK Žarkovu.

- Najlepše mi je na Dorćolu, u klubu sam alfa i omega, uživam, čak i da uklopim fudbal s poslom u GSP-u. Sve se stigne, svako jutro ustajem pre ili sa svitanjem. Radim u preduzeću kao domar, ne stidim se posla, važno da je čist obraz. Kad sam došao iz Mačve nastanio sam se u Železniku pre selidbe u Veliku Moštanicu, ipak je lepše kad je oko tebe dvorište i priroda - kaže Jovanović.

Najdraži trener je...

- Svi su mi u Dorćolu dragi, bivši i sadašnji šef, takođe i prethodnici od kojih sam mnogo naučio - Miško Jurasović, Velibor Kopunović i Dušan Đorđević.

Kad se za fudbalera kaže da je devojka za sve u timu svaka dalja reč je suvišna.

- Ako bude trebalo spreman sam da stanem i na gol. Igrao sam beka, štopera, na poziciji krila, veznog, samo nisam još branio, a to ću kad završim karijeru na Dorćolu u dresu veterana. Planiram da igram još sedam godina, ustvari dok me zdravlje i noge budu služile.

Dorćolci se hrabro bore za život, ostanak u najboljoj ligi na području Beograda.

- Još šest bodova želimo da osvojimo u poslednja dva kola, na utakmicama s Radničkim iz Obrenovca i u gostima PKB-u. Hoćemo da izborimo opstanak, a onda u napad na Prvu ligu. To je moj cilj, videćemo šta kažu predsednik Miodrag Sovtić i potpredsednik Zoran Ćetković.

Jovanović ističe da je ekipa popravila učinak u drugom delu prvenstva:

- Sad smo četvrti gledajući prolećne rezultate, otkad je Igor Marković došao za trenera nalazimo se među prvih pet na tabeli. Ekipa ne zaslužuje da bude na dnu!

Domar u preduzeću, gazda u kopačkama, najkraći je opis Ivanovog učinka iz kolo u kolo. Mnogi su mišljenja da je pola tima, bez univerzalca ne može da se zamisli ekipa podno Kalemegdana.

- Zavoleo sam Dorćol, nisam verovao da ću doći, ranije me nešto nije privlačilo, a sad ne bih otišao ni za milion evra. Najlepše je kad mi podršku s tribina pruže supruga Jelena i kćerka Ana.

Filip Jovanović je, takođe, igrao fudbal, publika ga pamti u dresovima Čukaričkog i Omladinca iz Novih Banovaca.

- Brat Filip je stariji četiri godine, digao je ruke posle preloma nosa i noge. I ja sam dva puta slomio nos, na utakmici protiv Teleoptika, onda i obrenovačkog Radničkog. Igram mali fudbal, ali samo turnire, leti ili zimi, svejedno.