Изабрала сам угао и погодила!

У финалној утакмици Купа Србије, на терену у Старој Пазови, без голова се играло 78 минута, а онда је Софија Сремчевић, снажним ударцем са беле тачке, погодила доњи угао. Млада репрезентативка је Црвеној звезди, у дуелу са Спартаком, трасирала пут до трофеја.

- Рекла сам себи само немој да будеш трагичар. Изабрала сам угао где ћу да гађам, нисам чекала да се голман намести, јер ми се дешавало да код извођења пенала, некада од нервозе и страха, кад нисам сигурна шта желим да погодим - промашим! Изабрала сам страну и знала да голман и ако погоди где ће лопта, неће моћи да одбрани - каже Софија Сремчевић.

Прошла су три дана од великог финала и утисци су се слегли.

- После сезоне какву смо имали, поготово првог дела, који је био турбулентан, са честим повредама, све се завршило како треба, успели смо да је крунишемо трећом узаступном дуплом круном - нереално!

Највећи ривал црвено-белима је суботички Спартак. Финале Купа Србије била је трећа утакмица у последњих месец дана. Сезона се завршила, умор се назирао, али мотивације није недостајало кад су у питању дуели са Голубицама.

- Више смо биле у проблему што се тиче физичке стране, пошто је била последња утакмица, дошло је до засићења. Мечеви са Спартаком играју се за престиж и кад резултат није у првом плану, као што је било у Суботици десетак дана раније.

Шефови стручних штабова спремили су екипе на мало другачији начин него раније. Спартак је првих 45 минута на све Звездине нападе, дефанзивно одлично реаговао, па се отварало и питање да ли ће се на крају изводити једанаестерци.

- Суботичанке су добро поставиле екипу и покушале да затворе све што је било потребно - нисмо имали решење, па због тога и нисмо биле толико мирне на лопти, као што знамо.

Полувреме је било довољно да Бојан Маћешић подигне енергију своје екипе.

- Кад смо ушле у свлачионици на паузи, добиле смо смернице од тренера, шта и како да играмо, пробудиле смо се. Додала бих да је било лакше да се игра и трчи у другом делу. Било је тешко време првих 45 минута.

Умор је за Софију Сремчевић и саиграчице постао релативни појам. Ова сезона још није завршена, јер су на реду квалификације за Светско првенство.

- Нема места умору од свих обавеза које имамо, а морамо да их изнесемо на одређеном нивоу. Умор је, ипак, нормална ствар, време за тренинге и игру је тешко, али тако је свима, изабрале смо да се бавимо фудбалом.

Све линије црвено-белих дама на терену функционишу складно, поготово у тешким и великим утакмицама.

- Тим је релативно млад, али имамо и играчица које су ту дуго и представљају срце екипе. Млађе са нама стасавају и пружају велики допринос екипи и доносе нову енергију. Можда је то и због превелике блискости, јер смо као породица.

Коло пре краја и математички су изабранице Бојана Маћешића обезбедиле титулу, а част да подигне трофеј, припала је Сремчевићевој.

- Наместило се тако да је капитенка због жутих картона морала да пропусти утакмицу. Била сам срећница, победили смо, противник је кикснуо. У Звезди сам од малена и кроз све категорије сам подизала трофеје и освојила све што је могло - ово је био шлаг на торти.

Није то било једини меч на којем је Сремчевићева око руке имала капитенску траку. У финалу купа Тијана Ђорђевић је при изласку са терена ставила траку, пољубила и загрлила, у знак подршке.

- Невероватан осећај. Сваки пут кад се догоди да имам ту част да носим капитенску траку, осећам се поносно. Наравно, уз велику одговорност, јер желим да попуним место Тијане Ђорђевић и пружим свима подршку на терену - закључила је Сремчевићева.

Сезона је успешно завршена, титула је прослављена, као и трофеј у Купу Србије. Црвено-беле даме одлазе на заслужени одмор, размишљајући о потенцијалној четвртој дуплој круни у низу...