Izabrala sam ugao i pogodila!

U finalnoj utakmici Kupa Srbije, na terenu u Staroj Pazovi, bez golova se igralo 78 minuta, a onda je Sofija Sremčević, snažnim udarcem sa bele tačke, pogodila donji ugao. Mlada reprezentativka je Crvenoj zvezdi, u duelu sa Spartakom, trasirala put do trofeja.

- Rekla sam sebi samo nemoj da budeš tragičar. Izabrala sam ugao gde ću da gađam, nisam čekala da se golman namesti, jer mi se dešavalo da kod izvođenja penala, nekada od nervoze i straha, kad nisam sigurna šta želim da pogodim - promašim! Izabrala sam stranu i znala da golman i ako pogodi gde će lopta, neće moći da odbrani - kaže Sofija Sremčević.

Prošla su tri dana od velikog finala i utisci su se slegli.

- Posle sezone kakvu smo imali, pogotovo prvog dela, koji je bio turbulentan, sa čestim povredama, sve se završilo kako treba, uspeli smo da je krunišemo trećom uzastupnom duplom krunom - nerealno!

Najveći rival crveno-belima je subotički Spartak. Finale Kupa Srbije bila je treća utakmica u poslednjih mesec dana. Sezona se završila, umor se nazirao, ali motivacije nije nedostajalo kad su u pitanju dueli sa Golubicama.

- Više smo bile u problemu što se tiče fizičke strane, pošto je bila poslednja utakmica, došlo je do zasićenja. Mečevi sa Spartakom igraju se za prestiž i kad rezultat nije u prvom planu, kao što je bilo u Subotici desetak dana ranije.

Šefovi stručnih štabova spremili su ekipe na malo drugačiji način nego ranije. Spartak je prvih 45 minuta na sve Zvezdine napade, defanzivno odlično reagovao, pa se otvaralo i pitanje da li će se na kraju izvoditi jedanaesterci.

- Subotičanke su dobro postavile ekipu i pokušale da zatvore sve što je bilo potrebno - nismo imali rešenje, pa zbog toga i nismo bile toliko mirne na lopti, kao što znamo.

Poluvreme je bilo dovoljno da Bojan Maćešić podigne energiju svoje ekipe.

- Kad smo ušle u svlačionici na pauzi, dobile smo smernice od trenera, šta i kako da igramo, probudile smo se. Dodala bih da je bilo lakše da se igra i trči u drugom delu. Bilo je teško vreme prvih 45 minuta.

Umor je za Sofiju Sremčević i saigračice postao relativni pojam. Ova sezona još nije završena, jer su na redu kvalifikacije za Svetsko prvenstvo.

- Nema mesta umoru od svih obaveza koje imamo, a moramo da ih iznesemo na određenom nivou. Umor je, ipak, normalna stvar, vreme za treninge i igru je teško, ali tako je svima, izabrale smo da se bavimo fudbalom.

Sve linije crveno-belih dama na terenu funkcionišu skladno, pogotovo u teškim i velikim utakmicama.

- Tim je relativno mlad, ali imamo i igračica koje su tu dugo i predstavljaju srce ekipe. Mlađe sa nama stasavaju i pružaju veliki doprinos ekipi i donose novu energiju. Možda je to i zbog prevelike bliskosti, jer smo kao porodica.

Kolo pre kraja i matematički su izabranice Bojana Maćešića obezbedile titulu, a čast da podigne trofej, pripala je Sremčevićevoj.

- Namestilo se tako da je kapitenka zbog žutih kartona morala da propusti utakmicu. Bila sam srećnica, pobedili smo, protivnik je kiksnuo. U Zvezdi sam od malena i kroz sve kategorije sam podizala trofeje i osvojila sve što je moglo - ovo je bio šlag na torti.

Nije to bilo jedini meč na kojem je Sremčevićeva oko ruke imala kapitensku traku. U finalu kupa Tijana Đorđević je pri izlasku sa terena stavila traku, poljubila i zagrlila, u znak podrške.

- Neverovatan osećaj. Svaki put kad se dogodi da imam tu čast da nosim kapitensku traku, osećam se ponosno. Naravno, uz veliku odgovornost, jer želim da popunim mesto Tijane Đorđević i pružim svima podršku na terenu - zaključila je Sremčevićeva.

Sezona je uspešno završena, titula je proslavljena, kao i trofej u Kupu Srbije. Crveno-bele dame odlaze na zasluženi odmor, razmišljajući o potencijalnoj četvrtoj duploj kruni u nizu...