КОРНЕР: Регуларност највећа победа

Сходно некадашњој пракси на домаћим теренима остало нам је у размишљањима да ће у последњем колу сваки тим коме су потребни бодови победити. Мало ко је опет веровао у поштење, честитост, фер-плеј... Одавно изгубљено поверење у наш клупски фудбал наводило нас је на сумњу да ће затварање првенства бити регуларно. Остало је и питање мотива, као често пресудног фактора за тријумф.

Напредак раније, а ИМТ и Јавор у недељу, потврдили су да их туђе рачунице не занимају. Безбрижни Трактористи су ремизирали са ТСЦ-ом и избацили их из Супер лиге. Ивањичани су били отписани осам дана пре последњег меча, а на крају су ускратили Раднички 1923 за два бода, испоставило се да, ипак, нису повукли Крагујевчане са собом у Прву лигу.

Колико год да смо критични према квалитету утакмица, борбе у плеј-ауту су за сваку похвалу. Кад скоро свим клубовима гори под ногама онда су сви озбиљни. Калкулације никога нису занимале. Крушевљани су саплели крагујевачки, умало и нишки Раднички, а дуго се знало да ће првенство да заврше на последњем месту.

Годинама смо били сведоци тзв. утакмица „три за три”, давало се у актуелном враћало у следећем првенству, кад коме шта затреба. Иако таква размишљања нисмо у потпуности превазишли, протекла сезона указује нам да су такве појаве ствар прошлости.

Круцијалан потез ка регуларности и већем квалитету највишег ранга учињен је пре нешто више од годину дана. ФС Србије је урадио оно што је морао много раније – одлучио је да Супер лигу скрати са 16 на 14, а од сезоне 2027/28. на 12 клубова. У таквој ситуацији нико се није осећао комотно, сем доминантне Црвене звезде која је после обезбеђене титуле четири кола пре краја размишљала само о финалу купа па је поражена два пута узастопно на Маракани!

Јесте огроман притисак утицао на 30 промена тренера у 13 клубова елите, било је тешко издржати тензије и бити бољи у борби равноправних, али зар то није смисао фудбалске игре. Бар у две транзиционе сезоне клубови морају да прођу кроз овакве ситуације, а кад се све рашчисти и добијемо одговоре на питања ко јесте, а ко није за највиши ранг, онда ћемо имати и мирније такмичење, са мањом разликом у квалитету између најбољих и најслабијих. Следећа фаза био би повратак публике, као што се десило у Крагујевцу током већег дела сезоне, у Нишу у финишу кад је Радничком било најпотребније, у Новом Саду кад се славило друго место Војводине...