KORNER: Regularnost najveća pobeda

Shodno nekadašnjoj praksi na domaćim terenima ostalo nam je u razmišljanjima da će u poslednjem kolu svaki tim kome su potrebni bodovi pobediti. Malo ko je opet verovao u poštenje, čestitost, fer-plej... Odavno izgubljeno poverenje u naš klupski fudbal navodilo nas je na sumnju da će zatvaranje prvenstva biti regularno. Ostalo je i pitanje motiva, kao često presudnog faktora za trijumf.

Napredak ranije, a IMT i Javor u nedelju, potvrdili su da ih tuđe računice ne zanimaju. Bezbrižni Traktoristi su remizirali sa TSC-om i izbacili ih iz Super lige. Ivanjičani su bili otpisani osam dana pre poslednjeg meča, a na kraju su uskratili Radnički 1923 za dva boda, ispostavilo se da, ipak, nisu povukli Kragujevčane sa sobom u Prvu ligu.

Koliko god da smo kritični prema kvalitetu utakmica, borbe u plej-autu su za svaku pohvalu. Kad skoro svim klubovima gori pod nogama onda su svi ozbiljni. Kalkulacije nikoga nisu zanimale. Kruševljani su sapleli kragujevački, umalo i niški Radnički, a dugo se znalo da će prvenstvo da završe na poslednjem mestu.

Godinama smo bili svedoci tzv. utakmica „tri za tri”, davalo se u aktuelnom vraćalo u sledećem prvenstvu, kad kome šta zatreba. Iako takva razmišljanja nismo u potpunosti prevazišli, protekla sezona ukazuje nam da su takve pojave stvar prošlosti.

Krucijalan potez ka regularnosti i većem kvalitetu najvišeg ranga učinjen je pre nešto više od godinu dana. FS Srbije je uradio ono što je morao mnogo ranije – odlučio je da Super ligu skrati sa 16 na 14, a od sezone 2027/28. na 12 klubova. U takvoj situaciji niko se nije osećao komotno, sem dominantne Crvene zvezde koja je posle obezbeđene titule četiri kola pre kraja razmišljala samo o finalu kupa pa je poražena dva puta uzastopno na Marakani!

Jeste ogroman pritisak uticao na 30 promena trenera u 13 klubova elite, bilo je teško izdržati tenzije i biti bolji u borbi ravnopravnih, ali zar to nije smisao fudbalske igre. Bar u dve tranzicione sezone klubovi moraju da prođu kroz ovakve situacije, a kad se sve raščisti i dobijemo odgovore na pitanja ko jeste, a ko nije za najviši rang, onda ćemo imati i mirnije takmičenje, sa manjom razlikom u kvalitetu između najboljih i najslabijih. Sledeća faza bio bi povratak publike, kao što se desilo u Kragujevcu tokom većeg dela sezone, u Nišu u finišu kad je Radničkom bilo najpotrebnije, u Novom Sadu kad se slavilo drugo mesto Vojvodine...