Милошевић о Партизану, Вердеру, Пауновићу…

Првог дана окуљања репрезентације Србије у Старој Пазови, осмех Јована Милошевића откривао је више од било какве изјаве. После месеци испуњених повредама, неизвесношћу и адаптацијом на нови фудбалски свет, млади нападач поново је здрав, мотивисан и спреман за нове изазове у дресу националног тима.

Из Милошевићевих речи јасно се осећа колико му значи повратак у репрезентацију пред пријатељске мечеве против Зеленортских Острва и Мексика.

- Спреман сам. Повреда је сада прошлост. Чекају нас два меча против учесника Светског првенства и то је велики изазов. Сви смо орни и жељни да се покажемо у најбољем светлу - поручио је нападач Вердера по доласку у Стару Пазову.

Последњих шест месеци били су бурни за младог репрезентативца. Од сјајне јесени у Партизану, титуле јесењег првака и статуса најбољег стрелца Суперлиге, до трансфера у Бундеслигу и привикавања на једно од најзахтевнијих фудбалских окружења у Европи.

Иако је у Немачку отишао у тренутку каријере када је блистао у црно-белом дресу, признаје да је емотивно проживљавао дешавања у Хумској.

- Није ми било свеједно када сам видео да Партизану не иде како смо сви очекивали. То су моји другари. Остаје жал што можда нисам остао још шест месеци, али очигледно није било суђено - искрен је Милошевић.

У дресу Вердера брзо је осетио шта значи ритам Бундеслиге. Постигао је важне голове против Ајнтрахта, Сент Паулија, Хајденхајма, а посебно памти драматичан меч против главног конкурента за опстанак у лиги.

- Било ми је пресмешно кад сам промашио ону шансу. Прво сам се шокирао, јер сам у Партизану давао голове из много тежих ситуација. Али нисам пао после тога. Наставио сам и успео да постигнем победоносни гол. И данас се смејем том промашају. Помогла ми је и подршка навијача који су одмах после пропуштене шансе почели да скандирају моје име. Одужио сам им се голом и сви смо на крају били пресрећни због важне победе - каже кроз осмех српски нападач.

Истиче да га је живот у Немачкој додатно ојачао и као особу и као фудбалера.

- Мислим да сам доста сазрео. Прошао сам кроз много ствари у последње три-четири године и све то ме је ојачало.

Посебно место у његовој причи има селектор Вељко Пауновић, коме је захвалан за шансу у А репрезентацији.

- Бићу захвалан селектору до краја каријере на поверењу које ми је указао. Много полаже на детаље и индивидуалне разговоре. Када сам дошао, рекао ми је само да се опустим и будем свој. То ми је много значило.

Млади нападач са великим узбуђењем гледа и ка будућности репрезентације Србије, посебно ка Европском првенству наредне године.

- Све зависи од нас. Ако будемо на окупу и ако будемо прави, мислим да можемо далеко да догурамо. Само да нас здравље послужи - поручио је Милошевић.