Недостатак адекватних замена узима данак

Није ово први термин по завршетку сезоне кад су наши репрезентативци радије отишли на одмор него дошли на припреме државног тима пред пријатељске утакмице. Било је периода кад су појединци пропуштали и квалификационе дуеле, али и јуна у којем су се доказивали новим селекторима попут Синише Михајловића 2012. или желели да играју са Бразилом 2014. уочи Светског првенства у земљи кафе, самбе и фудбала. Отказ 15 или 17 играча, није упамћен у историји Орлова.

Под именом Србија пропустили смо прво велико такмичење – Европски шампионат 2008. у Аустрији и Швајцарској. Није то деморалисало играче Орлова, па су се крајем маја сви, или скоро сви. одазвали селектору Мирославу Ђукићу за пријатељске утакмице против Републике Ирске у Даблину (1:1), Русије у Бургхаузену (1:2), и Немачке у Гелзенкирхену (1:2). Није тад било тешко Немањи Видићу, Браниславу Ивановићу, Ивици Драгутиновићу, Марку Пантелићу, Саши Илићу, Данку Лазовићу да се одазову Ђукићевом позиву. Некадашњи сјајни либеро имао је тад стажа на клупи Србије мање него сад Вељко Пауновић. Пре почетка циклуса квалификација за СП 2010. Ђукић је и смењен и на његово место доведен Радомир Антић.

Кад се наша репрезентација 2012. није пласирала на ЕУРО у Украјини и Пољској за селектора је доведен Синиша Михајловић. Знајући да ће непојављивање на првом скупу да их кошта учешћа у квалификацијама, Михајловићевом позиву одазвали су се сви играчи. Орлови су играли пријатељске утакмице против Шпаније у Сент Галену (0:2), Француске у Ремсу (0:2) и Шведске у Стокхолму (1:2). Михајловић је тад позвао скоро 30 играча, у тиму су били Душан Тадић, Бранислав Ивановић, Александар Коларов, Невен Суботић, Александар Луковић, Немања Матић (после чега се посвађао са селектором), Адем Љајић (кад није певао химну), Душко и Зоран Тошић…

Србија је изостала и са следећег великог такмичења – Мондијала 2014. у Бразилу. ФСС успео је тад да уговори турнеју по САД и земљи домаћину Светског првенства. Орлови су играли против Јамајке (1:2), Панаме (1:1) и Бразила (0:1). Атрактиван је, дакле, био само последњи ривал, а в.д. селектору Љубинку Друловићу тад су се одазвали Владимир Стојковић, Александар Коларов, Душан Тадић, Немања Матић, Александар Митровић, Лазар Марковић, Зоран и Душко Тошић…

Кад је Славољуб Муслин преузео Орлове лета 2016. такође није било отказа. Србија је пропустила континентални шампионат у Француској, а нови селектор правио је тим који је на крају изборио учешће на Светском првенству 2018. у Русији. Од три противника на пријатељским мечевима само је домаћин Мондијала био бар донекле атрактиван (остали Кипар и Израел). Меч са Баћушкама одигран је у Монаку, завршен је 1:1. Александар Митровић био је стрелац за Орлове, а у тиму су још били Владимир Стојковић, Бранислав Ивановић, Антонио Рукавина, Александар Коларов, Лука Миливојевић, Душан Тадић, Филип Костић. Немања Матић је играо само први меч са Кипранима у Ужицу.

Проблеми са одазивањем играча средином године почели су 2021. Драган Стојковић је на клупу Орлова сео у марту, а после освојених седам бодова на прве три квалификационе утакмице (Р. Ирска 3:1, Португалија 2:2 и Азербејџан 1:1), заказана је турнеја у Јапану. Прва утакмица била је против Јамајке (1:1), друга са домаћином (0:1). Од стартера Пикси је могао да рачуна само на голмана Предрага Рајковића, Страхињу Павловића, Стефана Митровића и Немању Гудеља. Немања Максимовић и Марко Грујић су били између клупе и терена у квалификацијама. На пут нису кренули Душан Тадић, Александар Митровић, Сергеј Милинковић-Савић, Душан Влаховић, Филип Костић, Лука Јовић, Саша Лукић, Никола Миленковић, Андрија Живковић… Стојковић је тада на конференцију за новинаре довео лекара репрезентације Дејана Александрића који је прочитао извештаје о повредама одсутних играча.

Сећање на прошлост говори да се у главама чланова нашег државног тима много тога променило у последњих пет година. Пријатељске утакмице мало коме су битне, важније је дуже се одмарати. Избор играча није толико велики да би неко од њих сносио последице и не буде био позван за Лигу нација на јесен или квалификације за ЕП 2028. следеће године. Играње за репрезентацију јесте добровољно, али на тај начин се исказује патриотизам, поштовање према нацији, држави и селектору. Изгледа да многима то више није битно, бар не кад се не игра за бодове.