После сезоне у којој је головима помогао Лећеу да избори опстанак у Серији А, Никола Штулић поново је у Старој Пазови, мирнији, искуснији и богатији за велико интернационално искуство. Нападач који је свој пут градио корак по корак, од Партизана и Радничког из Ниша, преко белгијског Шарлроа до једне од најзахтевнијих лига на свету, нашао се на списку селектора Вељка Пауновића за предстојеће пријатељске утакмице против Зеленортских Острва и Мексика.
Штулић не крије колико му значи повратак у репрезентацију.
- Увек је част и привилегија бити овде. Када се игра за Србију, то је нека посебна емоција. Енергије никад не недостаје, а мотивација је увек огромна - поручио је нападач Лећеа.
Од дебија против САД у Лос Анђелесу прошло је више од три године, а у међувремену је променио клубове, лиге и државе, али како сам каже, суштински је остао исти.
- Само сам мало искуснији и зрелији. И даље сам исти момак и исти фудбалер, али сада много боље разумем игру и све што носи професионални фудбал.
Управо му је Италија, како истиче, донела највећу фудбалску зрелост.
- Серија А је страшно захтевна, посебно за нападаче. Италијани су тактички и дефанзивно веома јаки. У Белгији сам стекао самопоуздање и голове, а у Италији искуство и чврстину.
Штулић посебно наглашава да је читаву каријеру градио без пречица.
- Фудбал ми је наметнуо да идем корак по корак. Некад је то тежи пут, али те управо то ојача и ментално и физички.
Сезону у Лећеу обележили су и важни голови у борби за опстанак.
- Дао сам неколико веома битних голова. Против Пизе, Кремонезеа, Парме… Тај погодак против Сасуола донео ми је мирнији одмор и осећај да сам стварно помогао екипи у кључним тренуцима.
Посебно место у његовом развоју има Александар Митровић, од кога је, како каже, много научио.
- Мислим да сам по грађи и начину игре доста сличан Митровићу. Упијао сам његове савете. Сви голови које сам ове сезоне дао у Серији А били су у неком Митровом стилу.
Када говори о најтежим ривалима у Италији, издваја добро познато име.
- Страхиња Павловић је сигурно међу најбољим дефанзивцима у Италији. Знам га од детињства и мислим да је имао одличну сезону.
Штулић не крије ни велике амбиције за будућност.
- Волео бих једног дана да заиграм у Премијер лиги, а велики сан ми је и да чујем химну Лиге шампиона пред почетак утакмице. После тога, ту је и Светско првенство са Србијом. За све то мора много ствари да се поклопи, али ја ћу наставити да радим и да дајем максимум.
На крају разговора, на питање како би се звао документарни филм о његовој каријери, Штулић је без много размишљања дао одговор који можда најбоље описује читав његов пут.
- Тежим путем… или Без пречице.
ТИМ „НА ПРВУ ЛОПТУ“
Нападач Лећеа добио је задатак да од саиграча из Партизана, Радничког из Ниша, Шарлрое, Лећеа и репрезентације Србије састави својеврсни „тим на прву лопту“. За сваку улогу требало је да изабере прво име које му падне на памет.
Одговарао је брзо, без много размишљања и уз доста смеха.
Најдуховитији у свлачионици?
- Нека буде Дабаг из Шарлрое.
Највећи мангуп?
- Роске. Росић из Радничког.
Најтиши?
- Нзита из Шарлрое. Баш је тих и повучен.
Када је требало издвојити највећег радника, избор је пао на младог талента Лећеа.
- Камарда. Велика нада италијанског фудбала. Огроман радник.
За највећег „шмекера“ одабрао је Оусуа из Шарлрое, док је титулу највећег фудбалског фанатика задржао за себе.
- Никола Штулић- одговорио је кроз смех. -Не видим већег фанатика од себе. Пратим буквално сваку утакмицу.
Највећи „филозоф“ у свлачионици је, како каже, Кулибали из Лећеа.
- Воли много да прича и анализира.
За најбољег певача изабрао је немачког штопера Зиберта.
- Можда није најбољи певач, али је сигурно најупорнији. Обожава да запева.
Посебно је занимљив био избор оног ко највише касни.
- Адем Зорган. Ван сваке конкуренције. Увек је био на ивици да закасни или стизао у последњој секунди. Али толико је технички добар да му све то гледају кроз прсте.
Када је требало издвојити играча који би могао да постане велики тренер, није имао дилему.
- Саша Здјелар. Док сам био у Партизану, имао је велики утицај на нас млађе. Много је размишљао о тактици и фудбалу.
Највећи лаф?
- Лазар Марковић. Много је помагао млађим играчима у Партизану. И мене је неколико пута заштитио у неким ситуацијама. Баш је био човек на кога си могао да се ослониш.
На крају је Штулић узео оловку и саставио свој идеални „тим на прву лопту“.
- На голу Росић. Позади Оусу, Зиберт и Здјелар. У средини Нзита, Кулибали, Зорган и Марковић. На десетки Дабаг. У шпицу Камарда и ја. Реци, како сам све избалансирао? Врхунски тим - поручио је уз осмех.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
