Црвена звезда је у претходних годину дана пропустила прилику да испише најлепше странице клупске историје. Уместо тога на Малом Калемегдану су изгубили практично све. Звање регионалног шампиона ни ове године се неће славити у црвено-белом делу Београда, баш као ни плеј-оф Евролиге. Једино преостало зрно утехе у разочаравајућем финишу сезоне могао би да буде повратак на државни трон.
Ипак, дуг је пут до ласкаве титуле шампиона Србије, а креће већ вечерас (20) у Нишу, кад ће чета Милана Томића снаге да одмери с прошлогодишњим криптонитом – Спартаком.
Голубови су стари дужници Црвеној звезди. Претходне године су, такође, у полуфиналну, додуше у нешто другачијем формату, били кобни по црвено-беле. Изабраници Владимира Јовановића су тада славили са 2:0 у серији и тако завредели звање државног вицешампиона.
Управо би то могло да послужи као додатна мотивација, која је Београђанима преко потребна. Делује као да су на Малом Калемегдану све лађе потонуле после елиминације у АБА лиги и зато би психолошки моменат мога да одигра значајну улогу. Уколико црвено-бели успеју да се ментално у потпуности опораве и вечерашњи дуел дочекају спремни, биће фаворити за пролазак у финале. Више није питање могућности, сада је важан само вољни моменат. Упркос томе што правило о четири странца махом фаворизује екипе скромнијих финансијских могућности у односу на вечите ривале, квалитет би и даље требало да буде Звездин савезник.
Кроз црвено-белу навијачку призму вољени клуб очекује мање значајан турнир. Трофеј КЛС-а не може да спасе, већ увелико пропалу, сезону. Ипак, могао би да је учини још горчом, уколико заврши у рукама неког другог. Евентуална титула би послужила само као број у књигама и историји, још једна рецка на импресивном конту, али не више од тога. Дакле, Звезда практично, нема шта да добије, због чега се и намећу питања ентузијазма, воље, приступа и менталне спреме.
Пред Миланом Томићем је тежак задатак – да мотивише успавану групу индивидуалаца и поново је учини тимом, да подстакне жељу, пробуди инат и утуви у главу изабраницима да на фајнал-фору не играју за трофеј, већ за навијаче, част и боље сутра.
Готово као по правилу екипе функционишу боље и везују победе, после смене тренера. Нови стратег уноси живост у екипу, анимира играче и чини их узбуђеним да поново играју кошарку.
Искусни стручњак би могао да буде вредно оружје тима с Малог Калемегдана у походу на јубиларну десету титулу шампиона Србије. Јасно је да Томић не може много тога тактички да промени у свега неколико дана. С кошаркашког аспекта његов задатак је да екипу одржи у кондицији и евентуално дода неколико такозваних „специјал акција” у црвено-бели арсенал. Ипак, велику улогу би могао да одигра у мотивационом смислу. Нови тренер, свеж ваздух, квалитетни међуљудски односи, топле речи подршке требало би да значе више него што навијачи мисле. Томић за црвено-беле представља све то – повратак ауторитета, пријатеља, ментора, глас разума и некога коме играчи безусловно верују.
ФАЈНАЛ-ФОР СИСТЕМ КАО ПРЕДНОСТ
С обзиром на то да црвено-бели никако нису у добром психолошком моменту, а и да не би имали предност домаћег терена у серијама са вицешампионом Спартаком и шампионом – Партизаном, фајнал-фор формат је, стиче се утисак, нешто најбоље што је могло да се догоди чети Милана Томића. Неутрални терен, присуство навијача и једна утакмица идеални су услови за Црвену звезду у овом тренутку.
Фортуна је била савезник тима с Малог Калемегдана, који би могао да искористи добру шансу да се, уз „мање посла” него уобичајено, домогне још једног домаћег трофеја и тако обједини дуплу круну.
ЂУРИШИЋ КЕЦ ИЗ РУКАВА
Тајно оружје Црвене звезде на фајнал-фору КЛС-а могао би да буде Никола Ђуришић. Млади бек, жељан доказивања само што је стигао на Мали Калемегдан, а од њега се већ тражи да буде један од носилаца игре у борби за домаћи трофеј. Ривали нису имали много прилика да га посматрају, енигма је за противнички скаутинг, а довољно талентован и упознат с окружењем да може да представља ударну иглу црвено-беле офанзиве. Такође, мотив и амбиција српског бека су неупитни, навијач клуба од малих ногу, могао већ би да има прву значајнију епизоду у Звездину дресу.
Ђуришић је у четвртфиналној серији са Златибором просечно бележио 12,7 поена, уз по два скока и асистенције.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
