Crvena zvezda je u prethodnih godinu dana propustila priliku da ispiše najlepše stranice klupske istorije. Umesto toga na Malom Kalemegdanu su izgubili praktično sve. Zvanje regionalnog šampiona ni ove godine se neće slaviti u crveno-belom delu Beograda, baš kao ni plej-of Evrolige. Jedino preostalo zrno utehe u razočaravajućem finišu sezone mogao bi da bude povratak na državni tron.
Ipak, dug je put do laskave titule šampiona Srbije, a kreće već večeras (20) u Nišu, kad će četa Milana Tomića snage da odmeri s prošlogodišnjim kriptonitom – Spartakom.
Golubovi su stari dužnici Crvenoj zvezdi. Prethodne godine su, takođe, u polufinalnu, doduše u nešto drugačijem formatu, bili kobni po crveno-bele. Izabranici Vladimira Jovanovića su tada slavili sa 2:0 u seriji i tako zavredeli zvanje državnog vicešampiona.
Upravo bi to moglo da posluži kao dodatna motivacija, koja je Beograđanima preko potrebna. Deluje kao da su na Malom Kalemegdanu sve lađe potonule posle eliminacije u ABA ligi i zato bi psihološki momenat moga da odigra značajnu ulogu. Ukoliko crveno-beli uspeju da se mentalno u potpunosti oporave i večerašnji duel dočekaju spremni, biće favoriti za prolazak u finale. Više nije pitanje mogućnosti, sada je važan samo voljni momenat. Uprkos tome što pravilo o četiri stranca mahom favorizuje ekipe skromnijih finansijskih mogućnosti u odnosu na večite rivale, kvalitet bi i dalje trebalo da bude Zvezdin saveznik.
Kroz crveno-belu navijačku prizmu voljeni klub očekuje manje značajan turnir. Trofej KLS-a ne može da spase, već uveliko propalu, sezonu. Ipak, mogao bi da je učini još gorčom, ukoliko završi u rukama nekog drugog. Eventualna titula bi poslužila samo kao broj u knjigama i istoriji, još jedna recka na impresivnom kontu, ali ne više od toga. Dakle, Zvezda praktično, nema šta da dobije, zbog čega se i nameću pitanja entuzijazma, volje, pristupa i mentalne spreme.
Pred Milanom Tomićem je težak zadatak – da motiviše uspavanu grupu individualaca i ponovo je učini timom, da podstakne želju, probudi inat i utuvi u glavu izabranicima da na fajnal-foru ne igraju za trofej, već za navijače, čast i bolje sutra.
Gotovo kao po pravilu ekipe funkcionišu bolje i vezuju pobede, posle smene trenera. Novi strateg unosi živost u ekipu, animira igrače i čini ih uzbuđenim da ponovo igraju košarku.
Iskusni stručnjak bi mogao da bude vredno oružje tima s Malog Kalemegdana u pohodu na jubilarnu desetu titulu šampiona Srbije. Jasno je da Tomić ne može mnogo toga taktički da promeni u svega nekoliko dana. S košarkaškog aspekta njegov zadatak je da ekipu održi u kondiciji i eventualno doda nekoliko takozvanih „specijal akcija” u crveno-beli arsenal. Ipak, veliku ulogu bi mogao da odigra u motivacionom smislu. Novi trener, svež vazduh, kvalitetni međuljudski odnosi, tople reči podrške trebalo bi da znače više nego što navijači misle. Tomić za crveno-bele predstavlja sve to – povratak autoriteta, prijatelja, mentora, glas razuma i nekoga kome igrači bezuslovno veruju.
FAJNAL-FOR SISTEM KAO PREDNOST
S obzirom na to da crveno-beli nikako nisu u dobrom psihološkom momentu, a i da ne bi imali prednost domaćeg terena u serijama sa vicešampionom Spartakom i šampionom – Partizanom, fajnal-for format je, stiče se utisak, nešto najbolje što je moglo da se dogodi četi Milana Tomića. Neutralni teren, prisustvo navijača i jedna utakmica idealni su uslovi za Crvenu zvezdu u ovom trenutku.
Fortuna je bila saveznik tima s Malog Kalemegdana, koji bi mogao da iskoristi dobru šansu da se, uz „manje posla” nego uobičajeno, domogne još jednog domaćeg trofeja i tako objedini duplu krunu.
ĐURIŠIĆ KEC IZ RUKAVA
Tajno oružje Crvene zvezde na fajnal-foru KLS-a mogao bi da bude Nikola Đurišić. Mladi bek, željan dokazivanja samo što je stigao na Mali Kalemegdan, a od njega se već traži da bude jedan od nosilaca igre u borbi za domaći trofej. Rivali nisu imali mnogo prilika da ga posmatraju, enigma je za protivnički skauting, a dovoljno talentovan i upoznat s okruženjem da može da predstavlja udarnu iglu crveno-bele ofanzive. Takođe, motiv i ambicija srpskog beka su neupitni, navijač kluba od malih nogu, mogao već bi da ima prvu značajniju epizodu u Zvezdinu dresu.
Đurišić je u četvrtfinalnoj seriji sa Zlatiborom prosečno beležio 12,7 poena, uz po dva skoka i asistencije.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
