Изазов после две године паузе

Само се чекало „зелено светло“ да клуб потврди, а добро познато име и лицеу свету одбојке, дама Маријана Боричић дође за првог стручњака ТЕНТ-а, заправо само настави одличан посао који је радила пуних пет сезона.

Ове се ухватила у коштац и ради са млађим категоријама у клубу. Од септембра ће „Маки“ поново у А тим кад прођу репрезентативне обавезе.

О свему томе а после озваничења на место првог тренера, Маријана је увек за причу, иако како је и сам признала, „ваљда то с годинама долази, да не волим претерано да се експонирам“.

- Да да, ово је шеста сезона у ТЕНТ-у – увек насмејана Маријана се присетила чак и епизода на Убу која је почела 1. октобра 2018/19, освојеног Купа годину дана касније...

А играчког дела у клубу?

- Ух, колико хоћете. Ово је шеста колико хоћећ ко то випе зна.

Враћате са с тренинга првог тима?

- Не. Остајем са девојчицама пошто сениорке завршавају са радом за две недеље. Радићу са младим играчицама до поласка на припреме, посебно што имам и неколико њих репрезентативки које треба да буду у ритму, мислим на кадетске пре свега које очекује Балканијада. Заправо са екипом ТЕНТ-а нећу бити скоро до половине септембра. Очекује ме дуго репрезентативно лето прво са селекцијом до 22 године, после тога са Медитеранском. Тако да ћу се првом тиму прикључити тек негде тамо после 5. септембра. До тада ће, као и сваке године, радити Душан Ковачевић. Морамо да га споменемо, јер без њега ТЕНТ не постоји.

Да ли да очекујемо промене у стручном штабу?

- Вежи део стручног штаба је стари, Душан Ковачевић је ту као и увек са свим претходним тренерима, као и Марија Митровић физиотерапеут. Биће нам потребан још неко ко може да помогне. У фази смо прављења стручног штаба, то се тиче још једног помоћног тренера и скаута.

Играчки кадар?

- Видели сте већ по објавама, ту су продужеци уговора, познато је ко напушта. У фази смо довођења новиг играча. Приоритет су техничар и средњи блокер. Просто, без два техничара нема тренинга. Све друго је надокнадиво. То је главно, наравно и друге позиције. Биће пуне руке посла у наредном периоду на управи и ја колико будем могла да помогнем.

Планови и идеје, да ли је ипак изазов уз високе амбиције клуба, чињеницу да играте Лигу шампиона?

- Изазов је посебно после две године паузе у Суперлиги, једне иностране године, једне са младим потенцијалима. Свакако да поново некако стара али и обновљена нова улога. Изазовно је нема шта, посебно због играња Лиге шампиона. Што се тиче читаве концепције, зависи од амбиција и стратегије управе и клуба. ТЕНТ годинама уназад никада није ишао на то да остаје или да буде доле, увек су то биле високе амбиције и гледало се да то буде у врху лиге. То ће бити и ове године у зависности од тога какав тим буде склопљен. Кад видите какву сте екипу направили, може да се каже „имамо добар тим, идемо на титулу“. У овом моменту ми то не можемо јер још увек нисмо сложили све коцкице. Од тога ће зависити. Наравно, циљеви су увек високи – горњи дом и да не будемо, ми ћемо бити аутсајдери у Лиги шампиона, нема ту приче, али просто да будемо колико толико конкурентни и прикажемо добру игру.

Јесте ли срећни, и да ли можете као струка да упоредите рад са младима и искуством које имате у А тиму?

- Мало је другачије, пре свега што тренерска улога у Суперлиги је менаџерска морам тако да кажем. То је више управљање игром али и формом, управо то довођење играча односи, направити све то да буде у правом моменту како треба. Код млађих је то класичан тренерски, рударски посао, где се некако све ради од почетка, ти изггађујеш играча и технички и тактички и као човека. Кад ти имаш играча од 27, 30 година, јако тешко ћеш тактички, технички елементе поправити, променити или утицати на неком васпитању играча. Добијамо готове производе и наш посао је да то све спојимо да изгледа што боље у зависности од перфоманси играча. Тако ја видим, прошло је много и старијих и младих играча, од Слађане Ерић која је имала скоро 40 година кад је била код мене у тиму, не знам раније Соње Пузовић, које су биле у неким озбиљнијим годинама, до неких младих играча које су улазили у први тим са 18, 20. Код млађих категорија није приоритет резултат, мање је важно. Више је развој појединца у фокусу. Не смета ни једно ни друго, зато што сам већ у неким годинама, дуго сам у послу. Имам увек жељу за резутатима, доказивањем, али није ми уопште ни проблем ни страно, уживала сам и у овој сезони. Вратила се изворном тренерском послу, где се праве млади играчи. Све у свему, треба да будемо прилагодљиви, то је наш рад у сали па сад с ким год. Да не постоји амбиција код мене толико година, не бих се хватала у коштац ни раније ни сада – искрена је била и остала увек и у овом разговору Маријана Боричић, један од синонима кад се помене Обреновац, ТЕНТ, успеси.