Izazov posle dve godine pauze

Samo se čekalo „zeleno svetlo“ da klub potvrdi, a dobro poznato ime i liceu svetu odbojke, dama Marijana Boričić dođe za prvog stručnjaka TENT-a, zapravo samo nastavi odličan posao koji je radila punih pet sezona.

Ove se uhvatila u koštac i radi sa mlađim kategorijama u klubu. Od septembra će „Maki“ ponovo u A tim kad prođu reprezentativne obaveze.

O svemu tome a posle ozvaničenja na mesto prvog trenera, Marijana je uvek za priču, iako kako je i sam priznala, „valjda to s godinama dolazi, da ne volim preterano da se eksponiram“.

- Da da, ovo je šesta sezona u TENT-u – uvek nasmejana Marijana se prisetila čak i epizoda na Ubu koja je počela 1. oktobra 2018/19, osvojenog Kupa godinu dana kasnije...

A igračkog dela u klubu?

- Uh, koliko hoćete. Ovo je šesta koliko hoćeć ko to vipe zna.

Vraćate sa s treninga prvog tima?

- Ne. Ostajem sa devojčicama pošto seniorke završavaju sa radom za dve nedelje. Radiću sa mladim igračicama do polaska na pripreme, posebno što imam i nekoliko njih reprezentativki koje treba da budu u ritmu, mislim na kadetske pre svega koje očekuje Balkanijada. Zapravo sa ekipom TENT-a neću biti skoro do polovine septembra. Očekuje me dugo reprezentativno leto prvo sa selekcijom do 22 godine, posle toga sa Mediteranskom. Tako da ću se prvom timu priključiti tek negde tamo posle 5. septembra. Do tada će, kao i svake godine, raditi Dušan Kovačević. Moramo da ga spomenemo, jer bez njega TENT ne postoji.

Da li da očekujemo promene u stručnom štabu?

- Veži deo stručnog štaba je stari, Dušan Kovačević je tu kao i uvek sa svim prethodnim trenerima, kao i Marija Mitrović fizioterapeut. Biće nam potreban još neko ko može da pomogne. U fazi smo pravljenja stručnog štaba, to se tiče još jednog pomoćnog trenera i skauta.

Igrački kadar?

- Videli ste već po objavama, tu su produžeci ugovora, poznato je ko napušta. U fazi smo dovođenja novig igrača. Prioritet su tehničar i srednji bloker. Prosto, bez dva tehničara nema treninga. Sve drugo je nadoknadivo. To je glavno, naravno i druge pozicije. Biće pune ruke posla u narednom periodu na upravi i ja koliko budem mogla da pomognem.

Planovi i ideje, da li je ipak izazov uz visoke ambicije kluba, činjenicu da igrate Ligu šampiona?

- Izazov je posebno posle dve godine pauze u Superligi, jedne inostrane godine, jedne sa mladim potencijalima. Svakako da ponovo nekako stara ali i obnovljena nova uloga. Izazovno je nema šta, posebno zbog igranja Lige šampiona. Što se tiče čitave koncepcije, zavisi od ambicija i strategije uprave i kluba. TENT godinama unazad nikada nije išao na to da ostaje ili da bude dole, uvek su to bile visoke ambicije i gledalo se da to bude u vrhu lige. To će biti i ove godine u zavisnosti od toga kakav tim bude sklopljen. Kad vidite kakvu ste ekipu napravili, može da se kaže „imamo dobar tim, idemo na titulu“. U ovom momentu mi to ne možemo jer još uvek nismo složili sve kockice. Od toga će zavisiti. Naravno, ciljevi su uvek visoki – gornji dom i da ne budemo, mi ćemo biti autsajderi u Ligi šampiona, nema tu priče, ali prosto da budemo koliko toliko konkurentni i prikažemo dobru igru.

Jeste li srećni, i da li možete kao struka da uporedite rad sa mladima i iskustvom koje imate u A timu?

- Malo je drugačije, pre svega što trenerska uloga u Superligi je menadžerska moram tako da kažem. To je više upravljanje igrom ali i formom, upravo to dovođenje igrača odnosi, napraviti sve to da bude u pravom momentu kako treba. Kod mlađih je to klasičan trenerski, rudarski posao, gde se nekako sve radi od početka, ti izggađuješ igrača i tehnički i taktički i kao čoveka. Kad ti imaš igrača od 27, 30 godina, jako teško ćeš taktički, tehnički elemente popraviti, promeniti ili uticati na nekom vaspitanju igrača. Dobijamo gotove proizvode i naš posao je da to sve spojimo da izgleda što bolje u zavisnosti od perfomansi igrača. Tako ja vidim, prošlo je mnogo i starijih i mladih igrača, od Slađane Erić koja je imala skoro 40 godina kad je bila kod mene u timu, ne znam ranije Sonje Puzović, koje su bile u nekim ozbiljnijim godinama, do nekih mladih igrača koje su ulazili u prvi tim sa 18, 20. Kod mlađih kategorija nije prioritet rezultat, manje je važno. Više je razvoj pojedinca u fokusu. Ne smeta ni jedno ni drugo, zato što sam već u nekim godinama, dugo sam u poslu. Imam uvek želju za rezutatima, dokazivanjem, ali nije mi uopšte ni problem ni strano, uživala sam i u ovoj sezoni. Vratila se izvornom trenerskom poslu, gde se prave mladi igrači. Sve u svemu, treba da budemo prilagodljivi, to je naš rad u sali pa sad s kim god. Da ne postoji ambicija kod mene toliko godina, ne bih se hvatala u koštac ni ranije ni sada – iskrena je bila i ostala uvek i u ovom razgovoru Marijana Boričić, jedan od sinonima kad se pomene Obrenovac, TENT, uspesi.