„Не желим Звезду у квалификацијама за ЛШ“

Жељко Гаврић (25), дете Црвене звезде, освојио је седми трофеј у каријери, са Ђером је био првак Мађарске. Офанзивци везиста претходно је са црвено-белима подигао три пехара у шампионату Србије и један у купу.

Гаврић је у комшијској земљи тријумфовао у првенству и као играч Ференцвароша, заправо у дресу највећег мађарског клуба радовао се дуплој круни.

- Било је интензивно првенство. Испоставило се да је одлучио дуел са Ференцварошом четири кола пре краја првенства. Тад смо клубу из Будимпеште побегли три бода и све је било на нама у последње три утакмице. Одговорили смо на притисак неоспорно играчки квалитетнијег и буџетом знатно јачег ривала  и заслужено први прошли кроз циљ. У последњем колу првенства против Кишварде постигли смо гол, повукли се и после девет година донели Ђеру титулу – истиче Жељко Гаврић.

Кад бисте упоредили седми са претходних трофејима, је ли сад било теже?

- Титула са Ђером је највеће искуство, иако сам освајао титуле са Црвеном звездом и Ференцварошом. Ово је тотално неочекиван резултат јер нисмо били фаворит пре почетка сезоне. Планирали смо пласман међу четири најбоља тима. Клуб је погодио са новајлијама, заједно са староседеоцима створили смо хемију у тиму, плод свега је титула. Назнака одличне сезоне биле су квалификације за Лигу конференције, иако смо испали од Рапида из Беча у плеј-офу Лиге конференције.

Шта вам је било најтеже, а шта најлакше у протеклој сезони?

- Имали смо баш много обавеза јер су део стручног штаба постали Белгијанци. Они су тражили максималну дисциплину и гурали нас до последњег лимита, одужили смо им се титулом. Резултати би били и бољи да нисмо несрећно испали од Ференцвароша у полуфиналу купа. Тад сам био трагичар јер сам у одлучујућој пенал серији паненком погодио пречку.

Титула је залечила ране из купа?

- Наравно. Био сам под притиском да кроз последње три првенствене утакмице исправим промашај из купа. У младој екипи Ђера са 25 година спадам у искусније играче и било је важно да буде пример младима на путу ка историјском успеху.

Учинак од 12 голова и четири асистенције на 37 утакмица довољно говори колики је ваш допринос титули?

- Већи део сезоне играо сам „осмицу” или десетку, број погодака је одличан за играча на тој позицији. Било би боље да сам постигао више голова у континутету, али и овако сам задовољан јер сам био изнад просека каријере.

Јесте ли играли на још некој позицији у Ђеру?

- Био сам и лево крило. Место у средини ми највише одговара, јер смо увек имали већи посед лопте и били међу најбољима у тој категорији у сезони. Пре ове сезоне нисам знао да могу да играм између линија, а заправо одлично сам се снашао. То је заслуга тренера Борбелија Балаша, који ме познаје у душу, пошто је био помоћни тренер током мог мандата у Ференцварошу и инсистирао на мом доласку у Ђер.

Како се у Ђеру слажете са играчима из некадашњих југословенских република?

- Одлично. Срби су Миљан Крпић и Јован Живковић. Хрват Данијел Штефул, некадашњи члан Динама из Загреба. Правимо домаћу атмосферу. На прослави титуле смо пуштали фолк музику, највише песму Наде Топчагић „Јутро је”, коју је певао и легендарни Златан Ибрахимовић. Свиђа се и саиграчима из Румуније, пошто су балканци и имају тај мелос у крви.

Какво је првенство Мађарске и односну на Словачку, где сте играли за ДАК, односно Србију, где сте били члан Црвене звезде?

- Првенства Мађарске и Србије су веома слична по квалитету, само што Мађари имају бољу инфраструктуру - стадионе и академије. Лепши је доживљај фудбала кад играте на уређеним објектима. Црвена звезда је неспорно доминантнији и јачи клуб у свим сегментима у односу на Ференцварош. Словачко првенство је за нијансу испод мађарског, што се тиче лиге, интензитета и квалитета.

Да ли се надате окршају са Црвеном звездом у квалификацијама за Лигу шампиона?

- Не бих волео да нам се укрсте путеви јер су црвено-бели прејаки, али и што сам навијач Звезде. Ни под разно не могу да играм против вољеног клуба.

Да ли сте двоумили око преласка из Ференцвароша у ДАК, касније у Ђер?

- Ференцварош ме је позајмио у ДАК, где сам имао добру сезону са Николом Крстовићем. Били смо изнад Слована пре краја сезоне, али сам повредио колено, па је титула остала у Братислави. ДАК је инсистирао да ме купи због добре сезоне јер су хтели да нападнемо титулу. Није нам се дало јер сам обновио повреду. После опоравка нисам много играо у ДАК-у. Стигао је позив из Ђера, чији газда држи оба клуба. Био сам скептичан, јер је мој нови тим тек ушао у елитни ранг Мађарске. Ђер ми је био једина опција у ситуацији кад нисам био у најбољем менталном и физичком стању. Испоставило се да је то била можда и моја најбоља одлука у каријери јер смо освојили  титулу уз мој велики допринос.

Да ли вам је трофеј са Ђером најдражи?

- Много су ми важни били пехари са Црвеном звездом, јер сам дете клуба. Титула у дресу Ђера је, ипак, најдража јер смо били четврти клуб по буџету у Мађарској. Прво мест у мађарском шампионату мој тим је извојевао на жељу, френетичан рад и уз много одрицања.

Који је циљ вашег клуба у наредној сезони?

- Улазак у лигашку фазу неког од европских такмичења. Наравно, даћемо све од себе да се пласирамо у Лигу шампиона, али свесни смо да ћемо играти у конкуренцији много богатијих и квалитетнијих тимова – поентирао је на крају Жељко Гаврић.