„Ne želim Zvezdu u kvalifikacijama za LŠ“

Željko Gavrić (25), dete Crvene zvezde, osvojio je sedmi trofej u karijeri, sa Đerom je bio prvak Mađarske. Ofanzivci vezista prethodno je sa crveno-belima podigao tri pehara u šampionatu Srbije i jedan u kupu.

Gavrić je u komšijskoj zemlji trijumfovao u prvenstvu i kao igrač Ferencvaroša, zapravo u dresu najvećeg mađarskog kluba radovao se duploj kruni.

- Bilo je intenzivno prvenstvo. Ispostavilo se da je odlučio duel sa Ferencvarošom četiri kola pre kraja prvenstva. Tad smo klubu iz Budimpešte pobegli tri boda i sve je bilo na nama u poslednje tri utakmice. Odgovorili smo na pritisak neosporno igrački kvalitetnijeg i budžetom znatno jačeg rivala  i zasluženo prvi prošli kroz cilj. U poslednjem kolu prvenstva protiv Kišvarde postigli smo gol, povukli se i posle devet godina doneli Đeru titulu – ističe Željko Gavrić.

Kad biste uporedili sedmi sa prethodnih trofejima, je li sad bilo teže?

- Titula sa Đerom je najveće iskustvo, iako sam osvajao titule sa Crvenom zvezdom i Ferencvarošom. Ovo je totalno neočekivan rezultat jer nismo bili favorit pre početka sezone. Planirali smo plasman među četiri najbolja tima. Klub je pogodio sa novajlijama, zajedno sa starosedeocima stvorili smo hemiju u timu, plod svega je titula. Naznaka odlične sezone bile su kvalifikacije za Ligu konferencije, iako smo ispali od Rapida iz Beča u plej-ofu Lige konferencije.

Šta vam je bilo najteže, a šta najlakše u protekloj sezoni?

- Imali smo baš mnogo obaveza jer su deo stručnog štaba postali Belgijanci. Oni su tražili maksimalnu disciplinu i gurali nas do poslednjeg limita, odužili smo im se titulom. Rezultati bi bili i bolji da nismo nesrećno ispali od Ferencvaroša u polufinalu kupa. Tad sam bio tragičar jer sam u odlučujućoj penal seriji panenkom pogodio prečku.

Titula je zalečila rane iz kupa?

- Naravno. Bio sam pod pritiskom da kroz poslednje tri prvenstvene utakmice ispravim promašaj iz kupa. U mladoj ekipi Đera sa 25 godina spadam u iskusnije igrače i bilo je važno da bude primer mladima na putu ka istorijskom uspehu.

Učinak od 12 golova i četiri asistencije na 37 utakmica dovoljno govori koliki je vaš doprinos tituli?

- Veći deo sezone igrao sam „osmicu” ili desetku, broj pogodaka je odličan za igrača na toj poziciji. Bilo bi bolje da sam postigao više golova u kontinutetu, ali i ovako sam zadovoljan jer sam bio iznad proseka karijere.

Jeste li igrali na još nekoj poziciji u Đeru?

- Bio sam i levo krilo. Mesto u sredini mi najviše odgovara, jer smo uvek imali veći posed lopte i bili među najboljima u toj kategoriji u sezoni. Pre ove sezone nisam znao da mogu da igram između linija, a zapravo odlično sam se snašao. To je zasluga trenera Borbelija Balaša, koji me poznaje u dušu, pošto je bio pomoćni trener tokom mog mandata u Ferencvarošu i insistirao na mom dolasku u Đer.

Kako se u Đeru slažete sa igračima iz nekadašnjih jugoslovenskih republika?

- Odlično. Srbi su Miljan Krpić i Jovan Živković. Hrvat Danijel Šteful, nekadašnji član Dinama iz Zagreba. Pravimo domaću atmosferu. Na proslavi titule smo puštali folk muziku, najviše pesmu Nade Topčagić „Jutro je”, koju je pevao i legendarni Zlatan Ibrahimović. Sviđa se i saigračima iz Rumunije, pošto su balkanci i imaju taj melos u krvi.

Kakvo je prvenstvo Mađarske i odnosnu na Slovačku, gde ste igrali za DAK, odnosno Srbiju, gde ste bili član Crvene zvezde?

- Prvenstva Mađarske i Srbije su veoma slična po kvalitetu, samo što Mađari imaju bolju infrastrukturu - stadione i akademije. Lepši je doživljaj fudbala kad igrate na uređenim objektima. Crvena zvezda je nesporno dominantniji i jači klub u svim segmentima u odnosu na Ferencvaroš. Slovačko prvenstvo je za nijansu ispod mađarskog, što se tiče lige, intenziteta i kvaliteta.

Da li se nadate okršaju sa Crvenom zvezdom u kvalifikacijama za Ligu šampiona?

- Ne bih voleo da nam se ukrste putevi jer su crveno-beli prejaki, ali i što sam navijač Zvezde. Ni pod razno ne mogu da igram protiv voljenog kluba.

Da li ste dvoumili oko prelaska iz Ferencvaroša u DAK, kasnije u Đer?

- Ferencvaroš me je pozajmio u DAK, gde sam imao dobru sezonu sa Nikolom Krstovićem. Bili smo iznad Slovana pre kraja sezone, ali sam povredio koleno, pa je titula ostala u Bratislavi. DAK je insistirao da me kupi zbog dobre sezone jer su hteli da napadnemo titulu. Nije nam se dalo jer sam obnovio povredu. Posle oporavka nisam mnogo igrao u DAK-u. Stigao je poziv iz Đera, čiji gazda drži oba kluba. Bio sam skeptičan, jer je moj novi tim tek ušao u elitni rang Mađarske. Đer mi je bio jedina opcija u situaciji kad nisam bio u najboljem mentalnom i fizičkom stanju. Ispostavilo se da je to bila možda i moja najbolja odluka u karijeri jer smo osvojili  titulu uz moj veliki doprinos.

Da li vam je trofej sa Đerom najdraži?

- Mnogo su mi važni bili pehari sa Crvenom zvezdom, jer sam dete kluba. Titula u dresu Đera je, ipak, najdraža jer smo bili četvrti klub po budžetu u Mađarskoj. Prvo mest u mađarskom šampionatu moj tim je izvojevao na želju, frenetičan rad i uz mnogo odricanja.

Koji je cilj vašeg kluba u narednoj sezoni?

- Ulazak u ligašku fazu nekog od evropskih takmičenja. Naravno, daćemo sve od sebe da se plasiramo u Ligu šampiona, ali svesni smo da ćemo igrati u konkurenciji mnogo bogatijih i kvalitetnijih timova – poentirao je na kraju Željko Gavrić.