„Сви би се наљутили кад их селектор не би позвао за квалификације”

Дрес репрезентације Србије носио је 59 пута. Уживао је поверење селектора Хавијера Клементеа, Мирослава Ђукића, Радомира Антића, Владимира Петровића, Синише Михајловића, Радована Ћурчића, Славољуба Муслина, Младена Крстајића и Љубише Тумбаковића. Био је учесник Светског првенства 2018. у Русији. Антонио Рукавина више је него релевантан саговорник на тему актуелног тренутка Орлова у светлу убедљивих пораза од Зеленортских Острва (0:3) и Мексика (1:5), односно одсуства чак 15 играча са пријатељских утакмица последњег мајског и петог јунског дана 2026.

- Велика је срамота свих тих играча што се нису одазвали позиву и дошли на окупљање. Кад почне Лига нација и квалификације за Европско првенство 2028. свако од њих био би љут да не добије позив. Огроман број репрезентативаца понео се непримерено према дресу Србије и послао лошу поруку свим играчима. Селектор Вељко Пауновић није заслужио такав однос. Њега смо толико чекали и молили да дође, а сад да му се приређује овако нешто, стварно је ружно – оштра је порука Рукавине на почетку разговора за Журнал.

Док сте ви играли за државни тим већина играча није пропуштала акције државног тима, без обзира да ли се игра у јуну и јесу ли у питању пријатељске утакмице?

- Репрезентација нам је била светиња. Нажалост, последњих година код многих се изгубио такав осећај. И ми смо били уморни од клупских сезона, учешћа у три такмичења, али сваки умор превазилазили смо пре свега менталном снагом и жељом да играмо за државни тим. Дешавало се и да су утакмице биле небитне, једном смо играли и са селекцијом новинара па смо сви били у саставу. Била нам је важна хемија, нисмо желели да пропуштамо акције.

О вашем односу према Орловима довољно говори податак да сте и после најаве опроштаја, након Мондијала 2018. у Русији, одиграли још десет утакмица...

- После утакмице са Бразилом на планетарном шампионату рекао сам да је време за млађе. Имао сам 34 године, играо у Астани и требало ми је много времена да стигнем на окупљање. Молили су ме да останем јер опростио се и Бане Ивановић па није било играча на позицији десног бека. Играо сам све до короне, полуфинале баража за ЕП против Норвешке одложено је са марта на октобар и те јесени више нисам добио позив. Нажалост, изгубио се професионалан однос према репрезентацији.

Увидом у саставе Србије током јунског термина долази се до закључка да је однос према пријатељским утакмицама промењен 2021. кад је претходни селектор Драган Стојковић на турнеју у Јапан повео другопозивце?

- Нажалост, много тога се променило у последњих пет година. Ми смо једва чекали да дођемо, померали смо одласке на одмор. Репрезентацију увек схватали као светињу. Замислите кад позиве нису одбијали Немања Видић, Бане Ивановић, Александар Коларов, Дејан Станковић, све играчи великих клубова који су долазили и до финала европских такмичења, односно имали дуже су им трајале сезоне. Одазивали су се играчи са 60 утакмица у државном тиму.

Претпостављали сте и ви да практично са трећим тимом Србија неће имати шансе за боље резултате, поготово на гостовању Мексику кад су изостали Страхиња Павловић и Андрија Живковић, једини стартери из претходног циклуса?

- Играчи који су били у тиму на минуле две утакмице послати су тамо као жртвена јагњад. Сваком од њих  треба захвалити што су дошли у тако тешком тренутку и показали да им је репрезентација важна. Морало је све да буде много озбиљније. Имајући у виду у ком смо саставу играли против Зеленортских Острва и Мексика овај термин као да смо пропустили. Велики број ових играча неће бити позван у септембру за четири утакмице Лиге нација.

Очекујете ли да публика у Београду против Грчке 24. септембра звиждуцима дочека играче који нису хтели да се одазову позиву селектора у мајско-јунском термину?

- Не би требало превише да се бавимо овом темом. Бог зна како ће бити. Морамо да се окренемо следећим обавезама и наредне утакмице дочекамо у бољој атмосфери – нада се Рукавина да ће се амбијент око државног тима поправити до јесени.