Загрепчанин помаже да Србија и Теодосић стигну до финала ЕП и Игара у Рију

Александар Ђорђевић, Мирослав Николић, Јовица Антонић, Горан Бједов… - клупа репрезентације Србије.

Каква црна „клупа”, то је умна „мотка” тима којом се праше „теписи” на Европском првенству.

„Ћилиме” су редом изигравали Шпанија, Немачка, Турска, Италија, Исланд, Финска, Чешка, а следећи је Литванија у полуфиналу

А, део те „мотке” за млаћење ривала је и један Загрепчанин - Горан Бједов (44).

До тима је дошао путем пријатељства са селектором Александром Ђорђевићем.

Горанови родитељи и даље живе у Загребу, а колеге из „Спортских новости” питале су га да ли је стрепио од међусобног дуела Србија - Хрватска у четвртфиналу.

- Ма какви. На страну све што носи таква утакмица, али моје пријатељство са Сашом Ђорђевићем је велико и није било никакве дилеме када ме позвао да сарађујемо у репрезентацији Србије. Једини циљ нам је да наша екипа игра што боље и за сада нам то иде од руке. Исто тако ћемо од наредне недеље радити све што је у нашој моћи да Панатинаикос игра што боље.

Да ли вам је драго што је избегнута утакмица која буди велике, понекад и претеране, емоције…

- Мало сам размишљао о томе док је постојала могућност, али кад дође утакмица размишљаш само о победи. Није ми било важно да ли је то Хрватска или Чешка. Нисам се бавио ничим изван спорта. Посвећен сам само нашој екипи.

Сарадња Ђорђевића и Бједова почела је 2011. у Тревизу, с временом је прерасла и у пријатељство с максималним поверењем.

- У Бенетону сам му био помоћник и од тада нисмо престали да сарађујемо. Једнако размишљамо, понекад не требамо пуно да причамо да бисмо знали како други размишља. И прошле године сам учествовао у припремама када је Србија била сребрна на Светском првенству. Свакодневно бисмо се чули, али због обавеза у Италији нисам могао бити у Шпанији. Ове године моја главна улога је координација два скаута и организација тренинга заједно са Сашом.

Селекцију Хрватске и не познаје превише, али зато Орлове зна у душу.

- Хрватску знам само по утакмицама које сам гледао и текстовима у новинама. У тиму Србије постоји велико заједништво да се изборе Олимпијске игре и сваки играч и члан стручног штаба је посвећен том циљу. Понекад утакмицу добије играч који иначе не улази, попут Симоновића, а побеђујемо и кад наш најбољи играч Теодосић шутира 17 одсто.

Загрепчанин је играчку каријеру прекинуо због тешке повреде. Пре одласка у Италију (Снајдеро седам година, Бенетеон четири), пре 15 година када је супруга Бобана Радовић (бивша кошаркашица) добила посао у Удинама, радио је у омладинској школи Зрињевца, а у Хрватску се вратио лета 2008, једну сезону водио је Б тим Цибоне.