Почетна / Фудбал / Широм планете

Трампов Мондијал

Смена председника ФИФА, издаја пријатељства, акција Еф-Би-Аја део су мозаика СП 2026.
ФОТО: EПА

Северна Америка други пут је позорница највеће фудбалске представе. Кад се то догодило 1994. у Сједињеним Америчким Државама, турнир је умамћен по рекордно попуњеним стадионима, најслабијим фудбалом упркос присуству најбољих играча тог доба и тријумфом Бразила у првом финалу без голова. Мондијал 2026. је и пре почетка обележен по много чему као историјска прекретница у фудбалу, а још више скандалима који су му претходили.

СП 2026. био је у ротационом циклусу сеобе по континентима намењен Северној Америци, а једини кандидат била је Канада. Земља јаворовог листа се увелико припремала за организацију СП чекајући само званичну одлуку Конгреса ФИФА.

Имала је Канада и генералну пробу организацијом СП 2015. за жене. Турнир је променио однос према женском фудбалу, али и жена у фудбалској организацији. ФИФА је на СП жена планирала да провери нову генерацију терена са вештачком подлогом, такозваним хибридима, прилагодљивим разним географским подручјима. Фудбалерке су дигле глас и упозорењем да не прихватају да буду заморци запретиле да ће бојкотовати шампионат.

ФИФА је одустала од плана и на теренима са природном подлогом одржала одличан турнир који је Канаду оставио као једини избор за домаћина СП 2026.

Све се променило кад је у фебруару 2016. за председника ФИФА изабран Ђани Инфантино, дотадашњи генерални секретар УЕФА.

Швајцарац је на врх фудбалске пирамиде дошао на таласу промена који је у мају 2015. покренуо Еф-Би-Ај истрагом и хапшењем званичника КОНКАКАФ-а под оптужбама за корупцију. Талас је однео и председника ФИФА Сепа Блатера, на чије место се устремио председник УЕФА Мишел Платини.

Нови преокрет се догодио кад су Блатер и Платини заједно у октобру 2015. оптужени за проневеру два милиона швајцарских франака. Етички комитет ФИФА је обојици изрекао вишегодишњу суспензију.

Оптужбе су више пута оповргнуте пред судовима у Швајцарској, међутим, док је Платини водио борбу да скине љагу са имена, одлука Етичког комитета спречавала га је да води кандидатуру за председника ФИФА.

Француз је, верујући да ће борба за правду трајати кратко, именовао првог сарадника Инфантина да у његово име води кампању.

Швајцарац је био лојалан три месеца. Пред крај лета је променио курс и прогласио сопствену кандидатуру за председника ФИФА обећавајући да ће искоренити корупцију из ФИФА и демократизовати рад организације. Једино што је преузео из Платинијевог програма била је могућност повећања завршног турнира СП на 48 репрезентација како би више земаља добило могућност учешћа.

Подршка на коју се највише ослонио стигла је из САД које су у Инфантину виделе свог човека за продор у врх светске „куће фудбала“.

Решавајући кризу у руководећој структури ФИФА је 26. фебруара 2016. одржала ванредни Конгрес за избор председника. На „црту“ Инфантину су стали Салман бин Инрахим Ал-Калифа, председник ФС Бахреина, принц Јордана Али бин Хусеин и француски дипломата Жером Шампањ. Инфантино је у другом кругу гласања победио Ибрахима Ал-Калифу тако што је добио подршку присталица принца Јордана и Шампања.

Инфантино је победу прогласио обаћањем да ће конфедерације и савези више учествовати у раду ФИФА. Први потез било је укидање Извршног комитета који су чинили председници конфедерација и формирање већег, бројнијег Савета ФИФА чији су чланови председници конфедерација и 28 председника националних савеза са свих континената.

Време је показало колико је Савет ФИФА у чврстом стиску песнице Инфантина.

Следећи потез било је показна вежба силе. Инфантино је предложио повећање броја учесника СП на 48, али и изразио сумњу да једна земља може да одржи тако велики турнир. Задржавајући принцип ротационог система (Африка - СП 2010. у Јужној Африци; Јужна Америка - СП 2014. у Бразилу; Европа - СП 2018. у Русији, Азија - СП 2022. у Катару) предложио је да домаћин СП 2026. буде цела Северна Америка.

Био је то начин да Инфантино у „игру“ укључи САД, које су се брзо изјасниле да ће радо „помоћи“ Канади да организује Мондијал и предложиле укључење Мексика.

Даље се све брзо одвијало. Затечени Канађани су пристали на сарадњу са САД и Мексиком, а ФИФА је објавила нове рокове за кандидатуру и услове. Подешени су тако да је било јасно да само заједничка кандидатура три земље може да их испуни: понуда 72 кампа за репрезентације, четири терена за тренинг по хотелу, два кампа за обуку судија... 

Инфантино је, ипак, имао противника. Мароко није хтео да се повинује ротационом систему и поднео је самосталну кандидатуру.

Maроко је кандидатуру непрестано понављао од СП 1994. и увек губио. Упустио се у битку и 13. јуна 2018. на Когресу ФИФА у Москви изгубио 65:134. 

Испред Инфантина стајао је још само један противник: председник САД Доналд Трамп.

Услов ФИФА пред земљом домаћином СП је да сав приход остварен од продаје за знаком Мондијала од 1. јануара до 31. децембра у години турнира припада светској кући фудбала без пореза. На такав услов Трамп је Инфантину показао црвени картон и јасно ставио до знања да ће турнир бити игран по његовим правилима или никако.

Серију састанака без помака ка захтевима ФИФА прекинуо је Трампов пораз на изборима за председника САД од Џоа Баједена кога фудбал, Мондијал и Инфантино нису много интересовали. Срели су се само једном, кратко 2022. на састанку Г22 на Балију.

Инфантино се веома обрадовао повратку Трампа у Белу кућу, а то је показао што је у јануару 2025. на инаугурацију дошао у кравати у бојама заставе САД. Уследила је нова серија састанака, а после сваког Инфантино је без стида показивао да је под све већим утицајем Трампа. Појављивао се на његовим политичким скуповима. Носио је качкет са слоганом Трампове председничке кампање „Made America Great Again“. Долазио на поклоњење у Белу кућу. Оставио је трофеј СП клубова на чување у Овалном кабинету и довео Трампа да додели трофеј СП клубова...

Врхунац је додела ФИФА Награде за мир Трампу неколико дана после војне интервенције САД у Венецуели, у јеку новог визног режима и пред напад на Ирак.

Oд тог тренутка Трамп диктира све услове за организацију СП дотле да одређује ко од играча или чланова стручног штаба неког националног савеза може у САД. Канада и Мексико углавном стоје по страни и не мешају се у послове великог суседа, чекајући да одраде свој део посла у организацији Мондијала.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.