Trampov Mondijal

Severna Amerika drugi put je pozornica najveće fudbalske predstave. Kad se to dogodilo 1994. u Sjedinjenim Američkim Državama, turnir je umamćen po rekordno popunjenim stadionima, najslabijim fudbalom uprkos prisustvu najboljih igrača tog doba i trijumfom Brazila u prvom finalu bez golova. Mondijal 2026. je i pre početka obeležen po mnogo čemu kao istorijska prekretnica u fudbalu, a još više skandalima koji su mu prethodili.

SP 2026. bio je u rotacionom ciklusu seobe po kontinentima namenjen Severnoj Americi, a jedini kandidat bila je Kanada. Zemlja javorovog lista se uveliko pripremala za organizaciju SP čekajući samo zvaničnu odluku Kongresa FIFA.

Imala je Kanada i generalnu probu organizacijom SP 2015. za žene. Turnir je promenio odnos prema ženskom fudbalu, ali i žena u fudbalskoj organizaciji. FIFA je na SP žena planirala da proveri novu generaciju terena sa veštačkom podlogom, takozvanim hibridima, prilagodljivim raznim geografskim područjima. Fudbalerke su digle glas i upozorenjem da ne prihvataju da budu zamorci zapretile da će bojkotovati šampionat.

FIFA je odustala od plana i na terenima sa prirodnom podlogom održala odličan turnir koji je Kanadu ostavio kao jedini izbor za domaćina SP 2026.

Sve se promenilo kad je u februaru 2016. za predsednika FIFA izabran Đani Infantino, dotadašnji generalni sekretar UEFA.

Švajcarac je na vrh fudbalske piramide došao na talasu promena koji je u maju 2015. pokrenuo Ef-Bi-Aj istragom i hapšenjem zvaničnika KONKAKAF-a pod optužbama za korupciju. Talas je odneo i predsednika FIFA Sepa Blatera, na čije mesto se ustremio predsednik UEFA Mišel Platini.

Novi preokret se dogodio kad su Blater i Platini zajedno u oktobru 2015. optuženi za proneveru dva miliona švajcarskih franaka. Etički komitet FIFA je obojici izrekao višegodišnju suspenziju.

Optužbe su više puta opovrgnute pred sudovima u Švajcarskoj, međutim, dok je Platini vodio borbu da skine ljagu sa imena, odluka Etičkog komiteta sprečavala ga je da vodi kandidaturu za predsednika FIFA.

Francuz je, verujući da će borba za pravdu trajati kratko, imenovao prvog saradnika Infantina da u njegovo ime vodi kampanju.

Švajcarac je bio lojalan tri meseca. Pred kraj leta je promenio kurs i proglasio sopstvenu kandidaturu za predsednika FIFA obećavajući da će iskoreniti korupciju iz FIFA i demokratizovati rad organizacije. Jedino što je preuzeo iz Platinijevog programa bila je mogućnost povećanja završnog turnira SP na 48 reprezentacija kako bi više zemalja dobilo mogućnost učešća.

Podrška na koju se najviše oslonio stigla je iz SAD koje su u Infantinu videle svog čoveka za prodor u vrh svetske „kuće fudbala“.

Rešavajući krizu u rukovodećoj strukturi FIFA je 26. februara 2016. održala vanredni Kongres za izbor predsednika. Na „crtu“ Infantinu su stali Salman bin Inrahim Al-Kalifa, predsednik FS Bahreina, princ Jordana Ali bin Husein i francuski diplomata Žerom Šampanj. Infantino je u drugom krugu glasanja pobedio Ibrahima Al-Kalifu tako što je dobio podršku pristalica princa Jordana i Šampanja.

Infantino je pobedu proglasio obaćanjem da će konfederacije i savezi više učestvovati u radu FIFA. Prvi potez bilo je ukidanje Izvršnog komiteta koji su činili predsednici konfederacija i formiranje većeg, brojnijeg Saveta FIFA čiji su članovi predsednici konfederacija i 28 predsednika nacionalnih saveza sa svih kontinenata.

Vreme je pokazalo koliko je Savet FIFA u čvrstom stisku pesnice Infantina.

Sledeći potez bilo je pokazna vežba sile. Infantino je predložio povećanje broja učesnika SP na 48, ali i izrazio sumnju da jedna zemlja može da održi tako veliki turnir. Zadržavajući princip rotacionog sistema (Afrika - SP 2010. u Južnoj Africi; Južna Amerika - SP 2014. u Brazilu; Evropa - SP 2018. u Rusiji, Azija - SP 2022. u Kataru) predložio je da domaćin SP 2026. bude cela Severna Amerika.

Bio je to način da Infantino u „igru“ uključi SAD, koje su se brzo izjasnile da će rado „pomoći“ Kanadi da organizuje Mondijal i predložile uključenje Meksika.

Dalje se sve brzo odvijalo. Zatečeni Kanađani su pristali na saradnju sa SAD i Meksikom, a FIFA je objavila nove rokove za kandidaturu i uslove. Podešeni su tako da je bilo jasno da samo zajednička kandidatura tri zemlje može da ih ispuni: ponuda 72 kampa za reprezentacije, četiri terena za trening po hotelu, dva kampa za obuku sudija... 

Infantino je, ipak, imao protivnika. Maroko nije hteo da se povinuje rotacionom sistemu i podneo je samostalnu kandidaturu.

Maroko je kandidaturu neprestano ponavljao od SP 1994. i uvek gubio. Upustio se u bitku i 13. juna 2018. na Kogresu FIFA u Moskvi izgubio 65:134. 

Ispred Infantina stajao je još samo jedan protivnik: predsednik SAD Donald Tramp.

Uslov FIFA pred zemljom domaćinom SP je da sav prihod ostvaren od prodaje za znakom Mondijala od 1. januara do 31. decembra u godini turnira pripada svetskoj kući fudbala bez poreza. Na takav uslov Tramp je Infantinu pokazao crveni karton i jasno stavio do znanja da će turnir biti igran po njegovim pravilima ili nikako.

Seriju sastanaka bez pomaka ka zahtevima FIFA prekinuo je Trampov poraz na izborima za predsednika SAD od Džoa Bajedena koga fudbal, Mondijal i Infantino nisu mnogo interesovali. Sreli su se samo jednom, kratko 2022. na sastanku G22 na Baliju.

Infantino se veoma obradovao povratku Trampa u Belu kuću, a to je pokazao što je u januaru 2025. na inauguraciju došao u kravati u bojama zastave SAD. Usledila je nova serija sastanaka, a posle svakog Infantino je bez stida pokazivao da je pod sve većim uticajem Trampa. Pojavljivao se na njegovim političkim skupovima. Nosio je kačket sa sloganom Trampove predsedničke kampanje „Made America Great Again“. Dolazio na poklonjenje u Belu kuću. Ostavio je trofej SP klubova na čuvanje u Ovalnom kabinetu i doveo Trampa da dodeli trofej SP klubova...

Vrhunac je dodela FIFA Nagrade za mir Trampu nekoliko dana posle vojne intervencije SAD u Venecueli, u jeku novog viznog režima i pred napad na Irak.

Od tog trenutka Tramp diktira sve uslove za organizaciju SP dotle da određuje ko od igrača ili članova stručnog štaba nekog nacionalnog saveza može u SAD. Kanada i Meksiko uglavnom stoje po strani i ne mešaju se u poslove velikog suseda, čekajući da odrade svoj deo posla u organizaciji Mondijala.