ИЗ ПЕРА ДОАЈЕНА: Суноврат је почео у Лилу, овај тим има мноштво слабих тачака

Пише: Данило Шотра

Знајући менталитет Срба био сам сигуран да би било право светско чудо да смо се дочепали медаље баш у дуелу против тешко рањеног домаћина.

Остало сте све сами видели, још једном за само два дана личили смо на разбијену војску, без икакве команде и дисциплине! Као и на већини утакмица, велики број изузетно слабих тачака! Зато је боље да се вратимо на ранија дешавања у Берлину и Лилу. Поучно је.

Одмах после шока против Литваније, почеле су уобичајене демагошке приче, типичне за ову земљу, у стилу: „Зар треће или четврто место за једну овако малу земљу није велики успех?

Где би нам био крај кад бисмо и у другим областима живота били тако добро пласирани?“ Апсолутне глупости!

Јер, ми смо на ЕШ отпутовали као светска велесила, друга на овој планети, оно „мала земља” само је суви географски појам, небитан за спорт, што стално доказујемо широм ове кугле.

Отишли смо у Берлин са невиђеном помпом. Пљуштале су оптимистичке изјаве голобрадог селектора. Пласман у Рио узет је као готова ствар, титула је била прави циљ.

Оптимизам је имао реалну подлогу, зар нисмо други у свету, а сад имамо још бољи тим него лане. А какав је коначан салдо? Визуелно много гори него резултатски!

По моме, одиграли смо седам озбиљних утакмица, Исланд и Француску не рачунам, зна се зашто. У Берлину смо пружили три одличне партије (Шпанија, Турска, Италија) и једну слабу (Немачка). Суноврат је почео у Лилу, али то је мало ко желео да види.

Захваљујући минулом раду осигурали смо, наизглед лагодан пут све до финала, а мучили смо се поштено против таквих „велесила“ као што су Финска и Чешка! Правдали смо то добро нам познатим српским менталитетом и преферирањем стила „лако ћемо“, све док нас, по мом мишљењу, не изузетно добри Литванци нису распаметили иако су направили чак 20 грешака и погодили свега две тројке!?

Чудо право – како рече и њихов тренера Казлаускас. Наших узданица ни од корова, а толико смо их хвалили. Као да су у Лил дошли да би одржали лакши шутерски тренинг гађајући тројке, које никако да погоде.

Зар за два месеца припрема да не науче бар неколико простих акција!? Толико да исплива на површину тужна истина о мноштву слабих тачака овог тима, што мало ко сме да каже!

Наравно, селектор Ђорђевић је, као и сви тренери (ту лекцију одмах науче) брзо пронашао оправдање сажето у две речи „притисак“ и „(не)искуство“! Као да је све остало одлично штимало.

Да га подсетим на све ствари. Пре две године, у време ЕШ у Словенији, наш сјајни центар Предраг Дробњак изрече само за нас велику мудрост.

Да га парафразирам: „Какав притисак, какви бакрачи! Или умеш, или не умеш?! Зналци не знају за притисак”.

Друга ствар, о искуству. Завирити добро у статистику, схватићете да наши момци и нису баш тако неискусни. Уосталом сетите се шампионата у Шпанији 1973. када смо, са силом дебитаната у тиму, били супериорно први.

Јесте али су тада дебитанти били Мока, Кића, Праја... Поново оно Дробњаково: „Знаш, или не знаш?“

Све ово не пишем да бих неког грдио или омаловажавао, већ искључиво да бих апеловао на оно Србима толико страно. Да из пораза извучемо бар неке поуке како бисмо у јулу следеће године ухватили последњи воз за Рио. Иначе, куку леле!