Бранко Савић се афирмисао се у зрењанинском Пролетеру, али вредности је потврдио у Партизану. Играо је и у иностранству, а касније се посветио тренерском позиву. Машта да једног дана седне на клупу црно-белих.
Био је играч модерног кова, брзо је мислио, још брже реаговао, дефанзивац каквог би сви клубови волели да виде у тиму. Највише је показао у великану из Хумске, али је и касније, као тренер, остављао сугестивне утиске где је радио и стварао.
Савић је рођен 8. августа 1972. у Зрењанину, каријеру је започео у Пролетеру.
- Прошао сам све млађе селекције клуба из родног града, а онда играо и за први тим. Након тога, постао сам играч Партизана - започео је причу Бранко Савић.
Три златне године провео је у граду на Бегеју. Добре партије у дресу Пролетера препоручиле су га Партизану. У Хумској је провео шест година у два „мандата”.
- Најлепше је било кући, али и тих шест година биле су незаборавне. Успомене ме вежу за Пролетер, међутим, Партизан је Партизан. Била је добра екипа, успешни резултати, врхунска и фамилијарна атмосфера. Неки резултати се још памте и у најлепшем су сећању.
Савић је одиграо осам вечитих дербија, не рачунајући један у купу. Додуше 114. окршају са Звездом је погодио сопствену мрежу. Бранко подсећа да су другачије тада изгледали мечеви Партизана и Црвене звезде.
- То је утакмица са много емоција. Неколико недеља се ишчекивао тај меч. Посебан осећај. Ко није осетио ту утакмицу као да није играо фудбал. Одиграо сам осам. Навијачи из нас извуку све, посебан атом снаге за који нисте ни знали да имате.. Посебан осећај, адреналин. Гледао сам увек да противника победим, али и да га поштујем. Та искуства се не заборављају. Пуни стадиони, све за десетку - казује Бранко Савић.
Утисак је да је у његово време било ривалство некако зрелије, нормалније, са више фер плеја.
- Са ове дистанце чини ми се да је сада нешто другачије. И у моје време било је тензија, ватре, али се поштовао противник и на терену и изван терена. Данас је све другачије.
Савић је током 2003. сарађивао и са Лотаром Матеусом.
- Сјајан стручњак, човек са огромним искуством. На нас је пренео немачку дисциплину. То се одразило и на резултате, наш пласман у Лигу шампиона. Донео је много Партизану односом према тренерском послу, знањем, енергијом и огромним искуством.
Некадашњи штопер одиграо је више од 20 европских утакмица, углавном за Партизан. Била су то драгоцена искуства.
- Ти мечеви су посебни и сваки се памти. Од Динамо Батумија до мадридског Реала. Уз те европске утакмице и вечити дерби је за мене драгоцено искуство. Све је било посебно, да и детаље памтим. Стекао сам драгоцено искуство.
Можда је против Мадриђана у Лиги шампиона било најтеже?
- Не! За мене је то била најлакша утакмица. Кад играте против таквог противника, онда је то велика част и задовољство. Није било много тешко на самом терену. Додуше, постоји већи притисак и чудна атмосфера пред утакмицу, али на терену то је било уживање.
Савић је играо за Беитар и кинески Лианонинг Жонжу.
- У Израелу је сасвим другачија култура, игра се врло организовано. За разлику од неких лига где постоје два тима, у Југославији тзв. велика четворка, а у Израелу било је пет или шест врхунски организованих клубова. Било је много играча који су изградили светске каријере.
Бранко се из печалбе вратио у Пролетер, па у Будућност из Банатског Двора, а у зрењанинском Банату је 2008. завршио каријеру са 36 година. Будући да је био играч дефанзивних задатака, можда је његова каријера могла још да потраје.
- Наша лига била је нешто слабијег квалитета него када сам играо у Партизану. Међутим, почео сам да се повређујем и дошао је тренутак кад сам осетио да је крај. Окренуо сам се тренерском послу и то је било право време да завршим са активним играњем.
Савић је улогу шефа стручног штаба имао у Вршцу, Бечеју, Модричи, Војводини из Перлеза и Борцу из Сакула.
- У свим тим срединама било ми је одлично. Имао сам изузетну сарадњу са челницима клубова. И данас се чујем са многим пријатељима где сам радио. Стекао сам драгоцено искуство и велико уживање при упознавању нових људи – истакао је Бранко Савић.
ФРАНЦУСКА, ШПАНИЈА, НЕМАЧКА И АРГЕНТИНА МОГУ ДО ТРОФЕЈА
Бранко Савић, наравно, прати 23. Мондијал:
- Види се да је такмичење другачије него до сада. Има више учесника, велика је временска зона, теже је играти. Могло се видети доста тога. Мање,више све је очекивано. Видели смо неколико симпатичних екипа, попут Зеленортских Острва. И „мали” имају прилику да се надају да могу до циља. Мондијал је интересантан, али што се буде ближио крај биће и више квалитета, а утакмице ће бити садржајније. Француска, Шпанија, Немачка и Аргентина главни су кандидати да постану прваци света.
ПАРТИЗАН УВЕК У СРЦУ
Код Бранка Савића свака прича и почиње и завршава са Партизаном. Можда једног дана седне на клупу толико омиљеног клуба.
- Волео бих да буде тако. Партизан ми је увек у срцу. Надам се да ће ми упорност и рад једног дана пружити ми могућност да водим Партизан. Важно је да добијем прилику, уверен сам да бих умео да је искористим.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.