Тихи одлазак симбола Сечња (ФОТО)

Туга у Сечњу, рукометном бастиону из Банатске равнице, месту где је поникло низ асова великих формата. Један од њих, Недељко Вучковић – Вучко, јуче се није пробудио, отишао је на вечни пут без повратка.

Чекали су га другови на јутарњој кафи, свакодневици која траје годинама. Нико од њих није веровао у трагичан крај, мислили су да касни из неких ненаданих обавеза. Али им је било чудно што се није јавио. Кад је Сечњем прострујала вест да је у сну преминуо, и они и остали мештани, били су шокирани.

Рукомет је био његова љубав, опсесија и животни пут. Као дечак, попут осталих комшија, почео је тренирати у Херцеговини и у тинејџерским данима прочуло се да има „један мали Вучко“ у Сечњу, таленат. Брзо су га ангажовали људи из Пролетера, са својим великим пријатељем, комшијом Момиром Рнићем Чапетом, са Бегеја је прешао у Црвенку и одмах се изборио за стартера.

Играо је на позицији левог бека, често и средњег јер је одлично познавао игру и тактику. Имао је сјајан скок шут. Био је школован и тактички обучен играч, веома борбен. Три сезоне био је првотимац немачког Дансеберг Кајзерслаутерна, кад се вратио поново је обукао дрес Зрењанинаца.

Бранио је боје Пролетера кад је тим из Медисона био вицешампион иза Металопластике и играо је две сезоне у Купу ИХФ, прве године са Зрењанинцима је стигао до четвртфинала, наредне до полуфинала великог такмичења.

Остварио је запажене резултате као тренер. Водио је Херцеговину, у Пролетеру је био тренер и директор, четири сезоне у темишварској Политехници печатирали су велико тренерско умеће, Румуни су га обожавали. Водио је нишки Железничар, крагујевачки Раднички, Мокру Гору, Нови Пазар и нигде није оставио затворена врата.

Тренер са шмеком, знао је да мотивише играче да „гину“ на терену, знао их је подићи на психолошком плану, знао је извући последњи атом снаге да се сви заједно радују победи. Био је обичан човек, људина из народа, тако кажу његови Сечањци и – тако је, гола истина.

Два сина, два поноса, Веско и Владан, супруга Ивка и породица изнад свега, само она изнад рукометне лопте. Шта друго и да се помисли за брижног оца и супруга. И, све што је чинио, било је за њих, за највољеније. Породица и рукомет, за друго није знао, нити га је нешто друго занимало.

Ако би сте сели за исти сто, да попијете пиће, кафу, да нешто презалогајите, немојте у његовом друштву случајно позвати конобара да платите. Широка и отворена душа попут простране банатске равнице. Вучко, један и непоновљив, много ће недостајати, не само породици. Мало их је са толиким бројем пријатеља, поготову у рукометном свету, наравно и око рукометног терена.

Туга у Сечњу и овдашњем рукомету, неверица. Отишао је Вучко, јединствен и непоновљив, драг човек и пријатељ.

Недељко Вучковић биће сахрањен данас у 14 часова на месном гробљу у Сечњу.