Tuga u Sečnju, rukometnom bastionu iz Banatske ravnice, mestu gde je poniklo niz asova velikih formata. Jedan od njih, Nedeljko Vučković – Vučko, juče se nije probudio, otišao je na večni put bez povratka.
Čekali su ga drugovi na jutarnjoj kafi, svakodnevici koja traje godinama. Niko od njih nije verovao u tragičan kraj, mislili su da kasni iz nekih nenadanih obaveza. Ali im je bilo čudno što se nije javio. Kad je Sečnjem prostrujala vest da je u snu preminuo, i oni i ostali meštani, bili su šokirani.
Rukomet je bio njegova ljubav, opsesija i životni put. Kao dečak, poput ostalih komšija, počeo je trenirati u Hercegovini i u tinejdžerskim danima pročulo se da ima „jedan mali Vučko“ u Sečnju, talenat. Brzo su ga angažovali ljudi iz Proletera, sa svojim velikim prijateljem, komšijom Momirom Rnićem Čapetom, sa Begeja je prešao u Crvenku i odmah se izborio za startera.
Igrao je na poziciji levog beka, često i srednjeg jer je odlično poznavao igru i taktiku. Imao je sjajan skok šut. Bio je školovan i taktički obučen igrač, veoma borben. Tri sezone bio je prvotimac nemačkog Danseberg Kajzerslauterna, kad se vratio ponovo je obukao dres Zrenjaninaca.
Branio je boje Proletera kad je tim iz Medisona bio vicešampion iza Metaloplastike i igrao je dve sezone u Kupu IHF, prve godine sa Zrenjanincima je stigao do četvrtfinala, naredne do polufinala velikog takmičenja.
Ostvario je zapažene rezultate kao trener. Vodio je Hercegovinu, u Proleteru je bio trener i direktor, četiri sezone u temišvarskoj Politehnici pečatirali su veliko trenersko umeće, Rumuni su ga obožavali. Vodio je niški Železničar, kragujevački Radnički, Mokru Goru, Novi Pazar i nigde nije ostavio zatvorena vrata.
Trener sa šmekom, znao je da motiviše igrače da „ginu“ na terenu, znao ih je podići na psihološkom planu, znao je izvući poslednji atom snage da se svi zajedno raduju pobedi. Bio je običan čovek, ljudina iz naroda, tako kažu njegovi Sečanjci i – tako je, gola istina.
Dva sina, dva ponosa, Vesko i Vladan, supruga Ivka i porodica iznad svega, samo ona iznad rukometne lopte. Šta drugo i da se pomisli za brižnog oca i supruga. I, sve što je činio, bilo je za njih, za najvoljenije. Porodica i rukomet, za drugo nije znao, niti ga je nešto drugo zanimalo.
Ako bi ste seli za isti sto, da popijete piće, kafu, da nešto prezalogajite, nemojte u njegovom društvu slučajno pozvati konobara da platite. Široka i otvorena duša poput prostrane banatske ravnice. Vučko, jedan i neponovljiv, mnogo će nedostajati, ne samo porodici. Malo ih je sa tolikim brojem prijatelja, pogotovu u rukometnom svetu, naravno i oko rukometnog terena.
Tuga u Sečnju i ovdašnjem rukometu, neverica. Otišao je Vučko, jedinstven i neponovljiv, drag čovek i prijatelj.
Nedeljko Vučković biće sahranjen danas u 14 časova na mesnom groblju u Sečnju.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
