Макевић и Радић одбили Телеоптик!

Саша Илић у плочу, Душан Макевић и Михаило Радић у клин! Да није тужно било би смешно. Тандем талентованих јуниора се не уклапа у визију коју има шеф струке „парног ваљка“ и сходно процени указана им је прилика да се као бисери брусе у Телеоптику! Паметни би рекли, није све тако црно, има нечег и белог, осим у боји дреса, али је за њих прилика коју би многи оберучке прихватили, утисак је, понижење. Марко Јовановић, тренер Партизанових беба, је после одлуке колеге Илића неколико пута звао Макевића и Радића, али „жица“ је остала нема... У СЦ „Партизан – Телеоптик“ је одржан и састанак у трајању од сат и по времена на којем је главна тема било одбијање јуниора да се повинују задатку, а када су схватили да је враг однео шалу појавили су се на тренингу филијале. Ипак, Јовановић није тек тако желео да пређе преко безобразлука у виду не јављања на телефон, те је уследила казна – трчање кругова у друштву кондиционог тренера.

Професионални уговор не доноси само привилегије, већ и обавезе. Фудбалер који носи грб Партизана мора да разуме да клуб одлучује где ће се на и на који начин градити његов развој. Телеоптик није казна, није понижење и није место на које се иде „по казни“. То је филијала кроз коју су прошли бројни играчи који су касније направили озбиљне каријере управо зато што су прихватили рад, дисциплину и континуитет утакмица.

У данашњем фудбалу превише младих играча поверује да их један потпис аутоматски чини играчима првог тима. Не чини! Параф је тек почетак, а не циљ. Прави одговор на одлуку стручног штаба није одбијање или незадовољство, већ рад на терену и доказивање из тренинга у тренинг.

Ако млади фудбалер сматра да је изнад Телеоптика, онда мора да се постави питање – на основу чега? На основу добрих утакмица у омладинској конкуренцији? На основу потенцијала? Озбиљан фудбал не признаје потенцијал као резултат! Признаје само професионализам кроз који се стиже до учинка.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ