Makević i Radić odbili Teleoptik!

Saša Ilić u ploču, Dušan Makević i Mihailo Radić u klin! Da nije tužno bilo bi smešno. Tandem talentovanih juniora se ne uklapa u viziju koju ima šef struke „parnog valjka“ i shodno proceni ukazana im je prilika da se kao biseri bruse u Teleoptiku! Pametni bi rekli, nije sve tako crno, ima nečeg i belog, osim u boji dresa, ali je za njih prilika koju bi mnogi oberučke prihvatili, utisak je, poniženje. Marko Jovanović, trener Partizanovih beba, je posle odluke kolege Ilića nekoliko puta zvao Makevića i Radića, ali „žica“ je ostala nema... U SC „Partizan – Teleoptik“ je održan i sastanak u trajanju od sat i po vremena na kojem je glavna tema bilo odbijanje juniora da se povinuju zadatku, a kada su shvatili da je vrag odneo šalu pojavili su se na treningu filijale. Ipak, Jovanović nije tek tako želeo da pređe preko bezobrazluka u vidu ne javljanja na telefon, te je usledila kazna – trčanje krugova u društvu kondicionog trenera.

Profesionalni ugovor ne donosi samo privilegije, već i obaveze. Fudbaler koji nosi grb Partizana mora da razume da klub odlučuje gde će se na i na koji način graditi njegov razvoj. Teleoptik nije kazna, nije poniženje i nije mesto na koje se ide „po kazni“. To je filijala kroz koju su prošli brojni igrači koji su kasnije napravili ozbiljne karijere upravo zato što su prihvatili rad, disciplinu i kontinuitet utakmica.

U današnjem fudbalu previše mladih igrača poveruje da ih jedan potpis automatski čini igračima prvog tima. Ne čini! Paraf je tek početak, a ne cilj. Pravi odgovor na odluku stručnog štaba nije odbijanje ili nezadovoljstvo, već rad na terenu i dokazivanje iz treninga u trening.

Ako mladi fudbaler smatra da je iznad Teleoptika, onda mora da se postavi pitanje – na osnovu čega? Na osnovu dobrih utakmica u omladinskoj konkurenciji? Na osnovu potencijala? Ozbiljan fudbal ne priznaje potencijal kao rezultat! Priznaje samo profesionalizam kroz koji se stiže do učinka.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU