Makević i Radić odbili Teleoptik!

Saša Ilić u ploču, Dušan Makević i Mihailo Radić u klin! Da nije tužno bilo bi smešno. Tandem talentovanih juniora se ne uklapa u viziju koju ima šef struke „parnog valjka“ i shodno proceni ukazana im je prilika da se kao biseri bruse u Teleoptiku! Pametni bi rekli, nije sve tako crno, ima nečeg i belog, osim u boji dresa, ali je za njih prilika koju bi mnogi oberučke prihvatili, utisak je, poniženje. Marko Jovanović, trener Partizanovih beba, je posle odluke kolege Ilića nekoliko puta zvao Makevića i Radića, ali „žica“ je ostala nema... U SC „Partizan – Teleoptik“ je održan i sastanak u trajanju od sat i po vremena na kojem je glavna tema bilo odbijanje juniora da se povinuju zadatku, a kada su shvatili da je vrag odneo šalu pojavili su se na treningu filijale. Ipak, Jovanović nije tek tako želeo da pređe preko bezobrazluka u vidu ne javljanja na telefon, te je usledila kazna – trčanje krugova u društvu kondicionog trenera.

Profesionalni ugovor ne donosi samo privilegije, već i obaveze. Fudbaler koji nosi grb Partizana mora da razume da klub odlučuje gde će se na i na koji način graditi njegov razvoj. Teleoptik nije kazna, nije poniženje i nije mesto na koje se ide „po kazni“. To je filijala kroz koju su prošli brojni igrači koji su kasnije napravili ozbiljne karijere upravo zato što su prihvatili rad, disciplinu i kontinuitet utakmica.

U današnjem fudbalu previše mladih igrača poveruje da ih jedan potpis automatski čini igračima prvog tima. Ne čini! Paraf je tek početak, a ne cilj. Pravi odgovor na odluku stručnog štaba nije odbijanje ili nezadovoljstvo, već rad na terenu i dokazivanje iz treninga u trening.

Ako mladi fudbaler smatra da je iznad Teleoptika, onda mora da se postavi pitanje – na osnovu čega? Na osnovu dobrih utakmica u omladinskoj konkurenciji? Na osnovu potencijala? Ozbiljan fudbal ne priznaje potencijal kao rezultat! Priznaje samo profesionalizam kroz koji se stiže do učinka.

Partizan je kroz istoriju stvarao igrače koji su ćutali, radili i čekali šansu. Danas, nažalost, sve češće gledamo generacije koje žele status pre nego što su ga zaslužile. Ambicija je poželjna, ali kad preraste u sujetu, postane ozbiljna prepreka razvoju.

Teleoptik postoji da bi mladi igrači sazrevali kroz seniorski fudbal. Odbiti takvu priliku znači odbiti proces koji je klub osmislio kao važan i ozbiljan korak u napredovanju. Time se ne šalje poruka samopouzdanja, već utisak da je ego postao važniji od profesionalnih obaveza.

Niko nije veći od kluba, a pogotovo ne igrač koji tek treba da dokaže da zaslužuje mesto u najboljem timu Partizana. Profesionalizam se ne pokazuje samo kad stvari idu u željenom smeru, već upravo onda kada klub od vas traži nešto što nije u skladu sa vašim očekivanjima. Oni koji to ne razumeju će vrlo brzo shvatiti da talenat bez discipline i hijerarhije retko kad vodi do velike karijere!