Вимблдоне, немам речи

Искрен према својим очекивањима, реалан и свестан својих могућности, разочаран због пораза, али без разлога да буде незадовољан оним што је урадио на Вимблдону ове сезоне, али и годинама уназад. Новак Ђоковић поново је дошао до завршнице грен слем турнира, али не и до прилике и меча да се бори за осми трофеј у Лондону, као и рекордни 25. пехар из највредније колекције.

На зеленом тепиху догодила се прошлогодишња реприза – исти актери у истој фази такмичења са идентичним исходом. Јаник Синер савладао је најбољег тенисера свих времена после два сата и 21 минут – 6:4, 6:4, 6:4 за још једно финале, друго у низу.

За почетак, нема много простора за анализу окршаја. Све је било једноставно – Италијану је брејк био довољан у сваком сету. Колико је био сигуран, снажан и прецизан на сервису показује статистика – дозволио је само једну брејк прилику ривалу, коју је елиминисао асом.

Кад се подвуче црта – Ђоковић није играо лоше, само је Синер био изванредан. Тако стоје ствари, то је реалност – снага, кондиција, физичка спремност 15 година млађег играча праве огромну и кључну разлику.     

– Није тако као што је некад било. Са свим искуством и свиме што сам постигао, тешко ми је да прихватим и освестим на терену да ми ниво игре опада, да не могу. Антиципирам, знам где ће лопта да иде, али тело као да је успорено – истакао је Ноле на конференцији за медије. 

Како време пролази, потребно је много више коцкица да се поклопе да би све било у најбољем реду, поготово на највећој сцени где је конкуренција има мотив више.

– Једино сам ја на терену. Ако ми нешто не иде, ако сам тог дана повратио ујутру и врти ми се у глави, немам реакцију и ако ми се мало магли, то људи не знају, а то се често догађа. Не дешава се само мени већ свима. Људи очекују да си ти увек најспремнији, а то је немогуће. Наравно, увек је могуће да ти пружиш максимум, да будеш на нивоу у датим околностима. Међутим, те околности поготово  сада у последњих неколико година, за мене се често мењају. Сваки дан доноси неки изазов за којим морам да се суочим. Мени је та реалност најтежа да прихватим. Најтеже ми је да прихватим да сам један дан феноменалан и на тренингу и на мечу, а следећи као да нисам у својој кожи. Као да сам потпуно други човек... Једноставно, ваљда се биолошки тако поједине ствари дешавају.

После четвртфиналног маратона, од пет сати и 15 минута са Феликсом Оже-Алијасимом, имао је времена за опоравак. Међутим, ствари се брзо мењају, један тренинг може да промени утисак, осећај и комплетну слику. 

– То је један зачарани круг, покушаваш да изађеш из њега и кад си на терену желиш се да заборавиш негативне осећаје и да се фокусираш на оно што треба да урадиш. Тренинг је једно, а меч друго. Увек уочи окршаја вежбаш шта је потребно да осетиш у рукама и на рекету. Кад се то не догоди имаш додатно оптерећење. 

Ђоковић није желео да се фокусира на пропуштену шансу за рекордни грен слем трофеј. Објаснио је да још увек осећа мотивацију, жели да се такмичи и бори на највећој сцени и да је задовољан после свега што је урадио и постигао.

Дан после елиминације, на друштвеним мрежама, написао је поруку, а не опроштај:

– Вимблдоне, немам речи. Још две незаборавне недеље на вимблдонској адреси. Хвала свима на великој подршци, на вашој енергији – заиста то много ценим. Поштовање за Јаника Синер на маестралној партији. Желим ти много среће у финалу. Видимо се ускоро.

Као и сваке сезоне, по завршетку трећег грен слема у сезони Новак неко време оставља рекет по страни. Иде на одмор и ужива у кругу шире породице. У последњем делу такмичарске године следе припреме за турнире на бетону.