Vimbldone, nemam reči

Iskren prema svojim očekivanjima, realan i svestan svojih mogućnosti, razočaran zbog poraza, ali bez razloga da bude nezadovoljan onim što je uradio na Vimbldonu ove sezone, ali i godinama unazad. Novak Đoković ponovo je došao do završnice gren slem turnira, ali ne i do prilike i meča da se bori za osmi trofej u Londonu, kao i rekordni 25. pehar iz najvrednije kolekcije.

Na zelenom tepihu dogodila se prošlogodišnja repriza – isti akteri u istoj fazi takmičenja sa identičnim ishodom. Janik Siner savladao je najboljeg tenisera svih vremena posle dva sata i 21 minut – 6:4, 6:4, 6:4 za još jedno finale, drugo u nizu.

Za početak, nema mnogo prostora za analizu okršaja. Sve je bilo jednostavno – Italijanu je brejk bio dovoljan u svakom setu. Koliko je bio siguran, snažan i precizan na servisu pokazuje statistika – dozvolio je samo jednu brejk priliku rivalu, koju je eliminisao asom.

Kad se podvuče crta – Đoković nije igrao loše, samo je Siner bio izvanredan. Tako stoje stvari, to je realnost – snaga, kondicija, fizička spremnost 15 godina mlađeg igrača prave ogromnu i ključnu razliku.     

– Nije tako kao što je nekad bilo. Sa svim iskustvom i svime što sam postigao, teško mi je da prihvatim i osvestim na terenu da mi nivo igre opada, da ne mogu. Anticipiram, znam gde će lopta da ide, ali telo kao da je usporeno – istakao je Nole na konferenciji za medije. 

Kako vreme prolazi, potrebno je mnogo više kockica da se poklope da bi sve bilo u najboljem redu, pogotovo na najvećoj sceni gde je konkurencija ima motiv više.

– Jedino sam ja na terenu. Ako mi nešto ne ide, ako sam tog dana povratio ujutru i vrti mi se u glavi, nemam reakciju i ako mi se malo magli, to ljudi ne znaju, a to se često događa. Ne dešava se samo meni već svima. Ljudi očekuju da si ti uvek najspremniji, a to je nemoguće. Naravno, uvek je moguće da ti pružiš maksimum, da budeš na nivou u datim okolnostima. Međutim, te okolnosti pogotovo  sada u poslednjih nekoliko godina, za mene se često menjaju. Svaki dan donosi neki izazov za kojim moram da se suočim. Meni je ta realnost najteža da prihvatim. Najteže mi je da prihvatim da sam jedan dan fenomenalan i na treningu i na meču, a sledeći kao da nisam u svojoj koži. Kao da sam potpuno drugi čovek... Jednostavno, valjda se biološki tako pojedine stvari dešavaju.

Posle četvrtfinalnog maratona, od pet sati i 15 minuta sa Feliksom Ože-Alijasimom, imao je vremena za oporavak. Međutim, stvari se brzo menjaju, jedan trening može da promeni utisak, osećaj i kompletnu sliku. 

– To je jedan začarani krug, pokušavaš da izađeš iz njega i kad si na terenu želiš se da zaboraviš negativne osećaje i da se fokusiraš na ono što treba da uradiš. Trening je jedno, a meč drugo. Uvek uoči okršaja vežbaš šta je potrebno da osetiš u rukama i na reketu. Kad se to ne dogodi imaš dodatno opterećenje. 

Đoković nije želeo da se fokusira na propuštenu šansu za rekordni gren slem trofej. Objasnio je da još uvek oseća motivaciju, želi da se takmiči i bori na najvećoj sceni i da je zadovoljan posle svega što je uradio i postigao.

Dan posle eliminacije, na društvenim mrežama, napisao je poruku, a ne oproštaj:

– Vimbldone, nemam reči. Još dve nezaboravne nedelje na vimbldonskoj adresi. Hvala svima na velikoj podršci, na vašoj energiji – zaista to mnogo cenim. Poštovanje za Janika Siner na maestralnoj partiji. Želim ti mnogo sreće u finalu. Vidimo se uskoro.

Kao i svake sezone, po završetku trećeg gren slema u sezoni Novak neko vreme ostavlja reket po strani. Ide na odmor i uživa u krugu šire porodice. U poslednjem delu takmičarske godine slede pripreme za turnire na betonu.