Није било друге опције осим успеха

На муци је познају јунаци. Новак Ђоковић је увек био поносан на уводне кораке у тенису:

– Одрастао сам у држави која је била у рату, током 1990, а и није било тениске традиције. Ми смо спорија земља од САД, али имамо врло успешне спортисте, посебно у кошарци која је вероватно национални спорт. Тенис никада није био спорт на ком би родитељи уписивали децу, био је скуп, посебно у то време. Нико није долазио, није било новца. Било је врло изазовно. Било је то незаборавно и драгоцено искуство за мене и послужило је као добра одскочна даска за све што сам касније постигао.

Сазрео је и ојачао у тешким и изазовним условима:

– Одатле долази и самопоуздање, Није било друге опције осим успеха. Имао сам 12 година и тата је сео и рекао да имамо десет долара. Морао сам да одрастем пре времена, да преузмем одговорност, да постанем више озбиљан. Дао сам себи обећање да ћу све вратити што је мој отац у мене инвестирао и да ћу пружити бољи живот мојој браћи. Околности су ме довеле да имам овакав фокус.

Од првог дана имао је огромну љубав према тенису:

– Имао сам четири или пет година, био некакав знак судбине. Нико у породици није играо тенис. Због тешких времена у прошлости, имате тај осећај поноса кад и представљате не само себе, већ и своју земљу. Где год да одете, носите српску заставу на раменима. Недостаје ми тимски формат, имамо Дејвис куп, то је највећи екипни турнир. Волим кад играм у дублу. Саветовање тренера би требало да буде дозвољен на самом терену, заговорник сам тога. Људи се повезују са заједницама, са тимовима.