Nije bilo druge opcije osim uspeha

Na muci je poznaju junaci. Novak Đoković je uvek bio ponosan na uvodne korake u tenisu:

– Odrastao sam u državi koja je bila u ratu, tokom 1990, a i nije bilo teniske tradicije. Mi smo sporija zemlja od SAD, ali imamo vrlo uspešne sportiste, posebno u košarci koja je verovatno nacionalni sport. Tenis nikada nije bio sport na kom bi roditelji upisivali decu, bio je skup, posebno u to vreme. Niko nije dolazio, nije bilo novca. Bilo je vrlo izazovno. Bilo je to nezaboravno i dragoceno iskustvo za mene i poslužilo je kao dobra odskočna daska za sve što sam kasnije postigao.

Sazreo je i ojačao u teškim i izazovnim uslovima:

– Odatle dolazi i samopouzdanje, Nije bilo druge opcije osim uspeha. Imao sam 12 godina i tata je seo i rekao da imamo deset dolara. Morao sam da odrastem pre vremena, da preuzmem odgovornost, da postanem više ozbiljan. Dao sam sebi obećanje da ću sve vratiti što je moj otac u mene investirao i da ću pružiti bolji život mojoj braći. Okolnosti su me dovele da imam ovakav fokus.

Od prvog dana imao je ogromnu ljubav prema tenisu:

– Imao sam četiri ili pet godina, bio nekakav znak sudbine. Niko u porodici nije igrao tenis. Zbog teških vremena u prošlosti, imate taj osećaj ponosa kad i predstavljate ne samo sebe, već i svoju zemlju. Gde god da odete, nosite srpsku zastavu na ramenima. Nedostaje mi timski format, imamo Dejvis kup, to je najveći ekipni turnir. Volim kad igram u dublu. Savetovanje trenera bi trebalo da bude dozvoljen na samom terenu, zagovornik sam toga. Ljudi se povezuju sa zajednicama, sa timovima.