Трк маратонца до Златне лопте

Капитен Шпаније Родри (30) већ дуго важи за једног од најбољих везних играча на свету, да септембра 2024. није било тешке повреде (пукао му је укрштени лигамент колена) то се ниједног тренутка не би доводило у питање, овако, морао је поново да се доказује и – доказао се.

На Мондијалу је освојио признање за најбољег играча, а сад важи и за главног кандидата да поново подигне најважније индивидуално признање у свету фудбала, Златну лопту, коју је први пут освојио 2024.

Родри је неко ко зна све са лоптом, а испоставило се да му то није био главни адут у шпанском освајању Златног глобуса – највише је претрчао на турниру, чак 96 километара (96.233 метара), просечно нешто преко 12 километара по мечу, а зна се да је сјајан учинак и 10 километара!

Опта је објавила да је и у финалу највише претрчао, као и на коначној листи турнира оставио је иза себе Аргентинца Алексиса Мек Алистера и два саиграча, Марка Кукурељу и Пауа Кубарсија.

Али није био најбољи само по том параметру: остварио је 94 успешна додавања и тачност од 95,3 одсто, а укупно на турниру имао је учинак од 93,2 одсто тачних додавања! Иначе је најуспешнији био кад је то било најпотребније – у финалу, погрешио је само код пет од 106 пасова!

Статистика показује да је у последњој трећини терена – од 222 додавања успешно било 204, што је 91,9 одсто!

Поред додавања, Родри је уписао 26 успешних стартова, а још један просек је поправио у финалу, имао је четири успешна. Уз то, није дозволио противницима ниједном да га предриблају и прођу, а то је урадио на четири од последњих шест утакмица на турниру. На Мондијалу је од укупно 60 дуела на земљи добио 63,3 одсто, иначе је уопштени просек 50 одсто. 

И на крају, Шпанија је противницима на читавом турниру дозволила само пет шанси, а и даље звучи невероватно да је примила само један погодак, у четвртфиналу од Белгије у 41. минуту кад је Шарл де Кетелере надвисио Пауа Кубарсија и ударцем главом савладао Унаија Симона. Било је то за 1:1, на крају се Фурија славила 2:1.

Занимљиво, једну од поменутих прилика није искористила репрезентација Зеленортских Острва у групи, а тад Родни није био у игри, а једну Уругвајац Дарвин Нуњез, такође у групној фази.

Остале три прилике биле су у шеснаестини и осмини финала – од четвртфинала ниједна – а долазиле су после центаршутева са леве стране, дакле, не из Родријеве зоне утицаја.