Trk maratonca do Zlatne lopte

Kapiten Španije Rodri (30) već dugo važi za jednog od najboljih veznih igrača na svetu, da septembra 2024. nije bilo teške povrede (pukao mu je ukršteni ligament kolena) to se nijednog trenutka ne bi dovodilo u pitanje, ovako, morao je ponovo da se dokazuje i – dokazao se.

Na Mondijalu je osvojio priznanje za najboljeg igrača, a sad važi i za glavnog kandidata da ponovo podigne najvažnije individualno priznanje u svetu fudbala, Zlatnu loptu, koju je prvi put osvojio 2024.

Rodri je neko ko zna sve sa loptom, a ispostavilo se da mu to nije bio glavni adut u španskom osvajanju Zlatnog globusa – najviše je pretrčao na turniru, čak 96 kilometara (96.233 metara), prosečno nešto preko 12 kilometara po meču, a zna se da je sjajan učinak i 10 kilometara!

Opta je objavila da je i u finalu najviše pretrčao, kao i na konačnoj listi turnira ostavio je iza sebe Argentinca Aleksisa Mek Alistera i dva saigrača, Marka Kukurelju i Paua Kubarsija.

Ali nije bio najbolji samo po tom parametru: ostvario je 94 uspešna dodavanja i tačnost od 95,3 odsto, a ukupno na turniru imao je učinak od 93,2 odsto tačnih dodavanja! Inače je najuspešniji bio kad je to bilo najpotrebnije – u finalu, pogrešio je samo kod pet od 106 pasova!

Statistika pokazuje da je u poslednjoj trećini terena – od 222 dodavanja uspešno bilo 204, što je 91,9 odsto!

Pored dodavanja, Rodri je upisao 26 uspešnih startova, a još jedan prosek je popravio u finalu, imao je četiri uspešna. Uz to, nije dozvolio protivnicima nijednom da ga predriblaju i prođu, a to je uradio na četiri od poslednjih šest utakmica na turniru. Na Mondijalu je od ukupno 60 duela na zemlji dobio 63,3 odsto, inače je uopšteni prosek 50 odsto. 

I na kraju, Španija je protivnicima na čitavom turniru dozvolila samo pet šansi, a i dalje zvuči neverovatno da je primila samo jedan pogodak, u četvrtfinalu od Belgije u 41. minutu kad je Šarl de Ketelere nadvisio Paua Kubarsija i udarcem glavom savladao Unaija Simona. Bilo je to za 1:1, na kraju se Furija slavila 2:1.

Zanimljivo, jednu od pomenutih prilika nije iskoristila reprezentacija Zelenortskih Ostrva u grupi, a tad Rodni nije bio u igri, a jednu Urugvajac Darvin Nunjez, takođe u grupnoj fazi.

Ostale tri prilike bile su u šesnaestini i osmini finala – od četvrtfinala nijedna – a dolazile su posle centaršuteva sa leve strane, dakle, ne iz Rodrijeve zone uticaja.