Црна серија црногорских клубова

Серија „Колапс фудбала у Црној Гори“ настављена је  у четвртак  вече на  полупразном стадиону у мађарском градићу Мезекевдешу.  Девет међународних утакмица црногорских клубова -  исто толико пораза. Интересантно је да су све екипе, које су избациле црногорске клубове у првом, у другом колу изгубиле, и да нису дале ниједан гол. А играле су у другом колу, најблаже речено,  са осредњим клубовима. 

Дакле, Сутјескин убедљив  пораз,  од белоруског шампиона МЛ Витебекса, није  никакво изнанађење, катаклизма, нова катастрофа, ништа што не знамо, ништа што се не дешава баш  сваког лета. Када  национални  првак изгуби са 3:0, од противника који ни близу не спада у категорију громада, када га потопи клуб који је до прошле сезоне био члан  Друге лиге Белорусије, онда се човек запита како да после  проспаване ноћи сумира утиске ? То му дође као неки осећај буђења после лошег вина. Мучнина и бол у костима. Од јада и чемера. 

Црногорски  фудбал успео је,  још једном, оно у чему нису ни јунаци Жил Верновог „Пута у средиште земље“, који су се зауставили стигавши до Подземног мора, до дна сваког дна. Ипак, они  су се извукли под притиском лаве. Сведоци смо и  да црногорски  фудбал само неки тектонски поремећај  може избацити на површину, нешто ван нас самих, ван наших моћи и напора. Уколико уопште има неких моћи и уколико уопште има некакве идеје о потреби за напором.

За крах црногорског клупског фудбала,  крив је успостављени систем у којем се незнање и полузнање, обезљуђени хијерархизовани поредак, подаништво, удворништво вишак таштине без покрића, стапају у строго устројену пирамидалну структуру чија је кључна полуга неодговорност

Преовлађујућа црногорска фудбалска клупска мисао, по којој је само важно учествовати, добити нешто новца од УЕФЕ, а не и побеђивати на међународној сцени, увек је до сада односила превагу над крхком могућношћу остваривања солидности, стварања стандарда, подизање нивоа амбиције, обликовање победничког менталитета.