Serija „Kolaps fudbala u Crnoj Gori“ nastavljena je u četvrtak veče na polupraznom stadionu u mađarskom gradiću Mezekevdešu. Devet međunarodnih utakmica crnogorskih klubova - isto toliko poraza. Interesantno je da su sve ekipe, koje su izbacile crnogorske klubove u prvom, u drugom kolu izgubile, i da nisu dale nijedan gol. A igrale su u drugom kolu, najblaže rečeno, sa osrednjim klubovima.
Dakle, Sutjeskin ubedljiv poraz, od beloruskog šampiona ML Vitebeksa, nije nikakvo iznanađenje, kataklizma, nova katastrofa, ništa što ne znamo, ništa što se ne dešava baš svakog leta. Kada nacionalni prvak izgubi sa 3:0, od protivnika koji ni blizu ne spada u kategoriju gromada, kada ga potopi klub koji je do prošle sezone bio član Druge lige Belorusije, onda se čovek zapita kako da posle prospavane noći sumira utiske ? To mu dođe kao neki osećaj buđenja posle lošeg vina. Mučnina i bol u kostima. Od jada i čemera.
Crnogorski fudbal uspeo je, još jednom, ono u čemu nisu ni junaci Žil Vernovog „Puta u središte zemlje“, koji su se zaustavili stigavši do Podzemnog mora, do dna svakog dna. Ipak, oni su se izvukli pod pritiskom lave. Svedoci smo i da crnogorski fudbal samo neki tektonski poremećaj može izbaciti na površinu, nešto van nas samih, van naših moći i napora. Ukoliko uopšte ima nekih moći i ukoliko uopšte ima nekakve ideje o potrebi za naporom.
Za krah crnogorskog klupskog fudbala, kriv je uspostavljeni sistem u kojem se neznanje i poluznanje, obezljuđeni hijerarhizovani poredak, podaništvo, udvorništvo višak taštine bez pokrića, stapaju u strogo ustrojenu piramidalnu strukturu čija je ključna poluga neodgovornost
Preovlađujuća crnogorska fudbalska klupska misao, po kojoj je samo važno učestvovati, dobiti nešto novca od UEFE, a ne i pobeđivati na međunarodnoj sceni, uvek je do sada odnosila prevagu nad krhkom mogućnošću ostvarivanja solidnosti, stvaranja standarda, podizanje nivoa ambicije, oblikovanje pobedničkog mentaliteta.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
