Евролига никад јача, шампионске, читај плеј-оф амбиције, црно-белог плебса – најмање откако се Партизан вратио у елитно такмичење. Разлога је неколико – прошлосезонске турбуленције, одлазак Жељка Обрадовића, поновна реконструкција екипе, анимозитет према Остоји Мијаиловићу... Али – и стил грађења тима Жарка Паспаља и Ђоана Пењароје – не нужно погрешан.
Да ли су одговорни успели у намерама и завидно обавили задатак, видеће се можда већ на половини наредне сезоне, међутим – својеврсни дефетизам узрокован је и изостанком трансфер „бомби”.
Јасно као дан – Шпанац се одлучио да гради ратнички колектив, усмерен на одбрану, са мање звучних имена. Правац је могао да се наслути и раније, будући да је редовно у кризним тренуцима понављао да „екипа мора да се бори, буде сложна, уједињена”... Ипак, очито је и поред свега да је Парном ваљку неопходан врсни стрелац, ас са способностима да преузима одговорност у кризним моментима, измисли кош... Слично као што су Двејн Вашингтон, Стерлинг Браун и Шејк Милтон били – иако се нису савршено показали.
Почев од позиције „један”, размишљање има смисла. Карлик Џонс јесте најбољи и несумњиво лидер, али је исто и познато да му поентерске способности нису јача страна. О помоћнику – Алесандру Пајоли, у тренутном контексту, сувишно је трошити речи. Позиционирао се искључиво као поуздани одбрамбени играч, умногоме јер на 117 мечева у Евролиги бележи сиромашних четири поена по дуелу, уједно му је и рекорд каријере на коти 14!
Бекови и крила, такође, не истичу се кошгетерски. Вања Маринковић, капитен, питање је кад ће да се врати после повреде Ахилове тетиве и колико ће му бити неопходно да достигне потребну форму, док Аријан Лакић, Митар Бошњаковић и Марио Накић сигурно неће водити коло у нападу. Анализирајући унутрашње играче, Кеваријус Хејс са каријерних 5,6 поена у просеку не може да буде ослонац у нападу, могућности Тоњеа Џекирија виделе су се прошле сезоне, уједно је и велико питање како ће да изгледа улога 34-годишњег Жофрија Ловерња.
Бољи од осталих у офанзиви, дефинитивно, јесте Ламар Стивенс – аквизиција из Париза, али – бројни скаути из НБА лиге су још пре неколико година наводили да су кључне одлике Американца одбрамбене, познате по физичкој снази, осећају за скок...
Услед чињенице да се јасно зна кога ће Партизан да промовише у наредним данима, могу и да се анализирају. Кајл Олман јесте поправио шут, али присталице брине да је непогрешиво током већег дела каријере био на 20% ван линије 6,75. Зна се и да је јако слаб са полудистанце. Дерек Вилис се у Паризу није изборио за примарну улогу, о Николи Танасковићу ништа друго не може да се каже, јер се зна да домаћи појединци нису добро пролазили у табору црно-белих током претходних сезона... Вендел Мур се од наведених истиче, потенцијално може да постане откровење и етаблира се као стандардни евролигашки појединац, али исто се мислило и за Шејка Милтона, Пи Џеј Доужера, Франка Каминског...
Ђоан Пењароја, досад, ангажовао је ратнике, тражио атлетицизам на обручу, агресивност, висок интензитет, што ће публици свакако да се допадне. Ипак, проналазак војника је далеко од готовог, поготово на бековским позицијама...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
