Evroliga nikad jača, šampionske, čitaj plej-of ambicije, crno-belog plebsa – najmanje otkako se Partizan vratio u elitno takmičenje. Razloga je nekoliko – prošlosezonske turbulencije, odlazak Željka Obradovića, ponovna rekonstrukcija ekipe, animozitet prema Ostoji Mijailoviću... Ali – i stil građenja tima Žarka Paspalja i Đoana Penjaroje – ne nužno pogrešan.
Da li su odgovorni uspeli u namerama i zavidno obavili zadatak, videće se možda već na polovini naredne sezone, međutim – svojevrsni defetizam uzrokovan je i izostankom transfer „bombi”.
Jasno kao dan – Španac se odlučio da gradi ratnički kolektiv, usmeren na odbranu, sa manje zvučnih imena. Pravac je mogao da se nasluti i ranije, budući da je redovno u kriznim trenucima ponavljao da „ekipa mora da se bori, bude složna, ujedinjena”... Ipak, očito je i pored svega da je Parnom valjku neophodan vrsni strelac, as sa sposobnostima da preuzima odgovornost u kriznim momentima, izmisli koš... Slično kao što su Dvejn Vašington, Sterling Braun i Šejk Milton bili – iako se nisu savršeno pokazali.
Počev od pozicije „jedan”, razmišljanje ima smisla. Karlik Džons jeste najbolji i nesumnjivo lider, ali je isto i poznato da mu poenterske sposobnosti nisu jača strana. O pomoćniku – Alesandru Pajoli, u trenutnom kontekstu, suvišno je trošiti reči. Pozicionirao se isključivo kao pouzdani odbrambeni igrač, umnogome jer na 117 mečeva u Evroligi beleži siromašnih četiri poena po duelu, ujedno mu je i rekord karijere na koti 14!
Bekovi i krila, takođe, ne ističu se košgeterski. Vanja Marinković, kapiten, pitanje je kad će da se vrati posle povrede Ahilove tetive i koliko će mu biti neophodno da dostigne potrebnu formu, dok Arijan Lakić, Mitar Bošnjaković i Mario Nakić sigurno neće voditi kolo u napadu. Analizirajući unutrašnje igrače, Kevarijus Hejs sa karijernih 5,6 poena u proseku ne može da bude oslonac u napadu, mogućnosti Tonjea Džekirija videle su se prošle sezone, ujedno je i veliko pitanje kako će da izgleda uloga 34-godišnjeg Žofrija Lovernja.
Bolji od ostalih u ofanzivi, definitivno, jeste Lamar Stivens – akvizicija iz Pariza, ali – brojni skauti iz NBA lige su još pre nekoliko godina navodili da su ključne odlike Amerikanca odbrambene, poznate po fizičkoj snazi, osećaju za skok...
Usled činjenice da se jasno zna koga će Partizan da promoviše u narednim danima, mogu i da se analiziraju. Kajl Olman jeste popravio šut, ali pristalice brine da je nepogrešivo tokom većeg dela karijere bio na 20% van linije 6,75. Zna se i da je jako slab sa poludistance. Derek Vilis se u Parizu nije izborio za primarnu ulogu, o Nikoli Tanaskoviću ništa drugo ne može da se kaže, jer se zna da domaći pojedinci nisu dobro prolazili u taboru crno-belih tokom prethodnih sezona... Vendel Mur se od navedenih ističe, potencijalno može da postane otkrovenje i etablira se kao standardni evroligaški pojedinac, ali isto se mislilo i za Šejka Miltona, Pi Džej Doužera, Franka Kaminskog...
Đoan Penjaroja, dosad, angažovao je ratnike, tražio atleticizam na obruču, agresivnost, visok intenzitet, što će publici svakako da se dopadne. Ipak, pronalazak vojnika je daleko od gotovog, pogotovo na bekovskim pozicijama...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
