Пред новим тренером много посла и изазова

Заправо и није постојала дилема око тога могу ли фудбалери Војводине да одговоре на прави начин Црвеној звезди, у дерби сусрету другог кола Супер лиге. Бременит тренутак, проузрокован поразима на међународној сцени, а онда и (не)очекивани одлазак с тренерске клупе Мирослава Тањге, створили су, хтео то неко да призна или не, не баш добру климу у екипи пред сусрет на стадиону „Рајко Митић“. Ипак, они најзагриженији навијачи, веровали су да ће се новосадски тим пренути, чак узјогунити, у намери да покаже квалитет и да није немогуће да поново изненади првака на његовом буњишту, као у прошлом првенству. Реалност је, међутим, да Војводина тренутно није онаква екипа за какву се издавала, па је чета тренера Дејана Станковића уписала три нова бода и сигурно славила резултатом 3:1.

Млади стручњак Предраг Кандић, којем је припала дужност да води тим из Новог Сада у дербију, није готово ништа променио у саставу и начину игре Новосађана. Ослонио се на, барем на папиру, најјачу поставу, с убеђењем да је она, уз искуство које има, кадра да одговори Мирку Иванићу и дружини. Међутим, није могао, нити је за то имао времена, да отклони грешке у игри које се тиму из Српске Атине понављају током читавог месеца јула и због којих је он већ доживео болне поразе два пута од Ференцвароша, а онда и од Ајакса, у прошли четвртак.

Без икакве намере да улазимо у посао струке, за који никако нисмо квалификовани, чак је и лаику јасно да Војводина (пре)лако прима голове. Последња линија одбране, у чијем се срцу налазе штопери Корнел Суч, Ђорђе Црномарковић и, колико јуче још Синиша Тањга, прави озбиљне пропусте, које ривали с лакоћом кажњавају. Срећа је па на голу стоји сјајни Драган Росић, који брани и оно што се по правилу не зауставља, јер би, утисак је, број примљених голова Новосађана био још већи. А и овако је велики: примили су их већ 12 на пет сусрета, с тим да је њихова мрежа мировала једино против ОФК Београда. За тим који (је) гаји(о) амбиције какве је наговестио пред почетак сезоне, то је превелика бројка, зар не?

Симптоматично је да одбрана Војводине необјашњиво допушта нападачима противничких састава да јој се завлаче из леђа, да остају сами испред Росића и онда се пронађу у прликама које се не промашују. Да ли је то последица спорог кретања дефанзиваца, лоше поставке и неуспелог „читања” ривалових намера, деконцентрације или ко зна чега све још, није ни битно, јер је факат да Новосађани јако тешко бране свој гол. Ето, и против Звезде само их је Росић спасио већег броја примљених погодака, а по виђеном на трави „Рајка Мтића“ требало је да их буде.

Тако се, без сумње, ствара нервоза у тиму, који почиње да сумња у властите могућности, па онда ни играчи у маневру, као ни они у нападу, немају преко потребно самопоуздање у моментима када могу да ураде нешто више. Почињу и сами да чине необјашњиве и велике пропусте, који се само надовезују на омогућавању супарнику да много лакше крене у нападе који су изузетно опасни. Без икакве намере да било кога на овај начин прозивамо, јер заиста само играчи знају како им је и шта им се по главама врзма, види се то у ситуацијама кад нападачи изађу сами пред голмане и, уместо да лако реше ситуацију, као да се премишљају и изгубе драгоцене делиће времена. Војводина, с изузетком утакмице против Ајакса у прошли четвртак, у којој је деловала као некакво ђаче, поптпуно безопасно и наивно, успева да изгради обећавајуће нападе и шансе, али је њеним офанзивцима изузетно тешко да из њих поентирају. 

Нови тренер Марко Савић имаће много посла на искорењивању сада већ општепознатих мана у игри тима. Противници увелико на њима базирају сопствену игру, циљајући у болна места, док новосадски састав не успева сам да увиди у чему је проблем. Сезона је увелико почела, нажалост Европа је практично већ ствар прошлости, али времена и простора за исправљање мана у оквиру домаћих такмичења, има сасвим довољно. То ће уз имплементацију неких нових, сопствених замисли у игри, бити озбиљан задатак за стручњака који буде преузео обавезу да води Стару даму у наставу такмичења у Супер лиги.